Vanredna situacija preti privredi

Naime, iako je pojedinim preduzećima u potpunosti blokiran rad, banke su nastavile da naplaćuju previsoke kamate na kredite kojima su se te firme ranije zadužile. Portparol nevladine organizacije "Pravda za sve" Nikola Travica kaže za 021 da je država morala da predvidi oslobađanje ili reprogram ovih potraživanja za vreme trajanja Uredbe o smanjenju potrošnje električne energije.

"U ovakvoj situaciji, ta preduzeća su osuđena na propast. Država je trebalo da misli šta će se desiti sa privredom i radnim mestima nakon vanredne situacije - morali su da na neki način pomognu preduzećima za vreme trajanja restrikcija", smatra Travica.

Urednik sajta makroekonomija.org Miroslav Zdravković smatra da je prerano za prognoze koliko će pogođena preduzeća trpeti zbog restrikcija, ali navodi da će "žrtava" u privrednom sektoru sigurno biti. On dodaje da su potraživanja banaka samo jedan od razloga zbog kojih će ekonomija trpeti. "Gotovo svi sektori, osim elektrodistribucije i proizvodnje uglja, trpe zbog manjeg prometa i neutralnosti banaka koje uredno servisiraju svoja potraživanja, bez obzira na situaciju. Ja se bojim da će biti sigurno nekoliko desetina privrednih subjekata koji će nakon ovoga ići u blokadu jer nisu uspele da ostvare profit kojim bi namirili potraživanja", navodi on za Radio 021.

Državi vezane ruke

Zdravković dodaje da će i država trpeti zbog pada privredne aktivnosti, jer na taj način pada i naplata poreza koja stvara rupe u budžetu. Ovaj stručnjak kaže da bi nedostatak tih sredstava mogao da se prelomi o leđa penzionera i zaposlenih u javnom sektoru , koji bi mogli da ostanu bez primanja. Prema Zdravkovićevim rečima, ne postoji model kojim bi država naterala banke da oproste ili barem proglase kapitalizaciju dela duga, koje bi izvuklo firme od sigurne propasti.

"Zaista ne vidim kako bi to dražava mogla da nagovori banke da izađu u susret preduzećima - ovde je stvar u neposrednom odnosu tih firmi i njihovih banaka. Oni su u situaciji da trebaju da mole banke za odgađanje isplate kreditnih rata u cilju da se dodatno ne pogoršava finansijsko stanje u preduzećima", kaže Zdravković.

Pored pasivnosti bankarskog sektora, bitno je napomenuti da su kamatne stope u Srbiji najviše u Evropi, jer za dinarska sredstva kamate iznose i do lihvarskih 20%. Kamatne stope na investicione kredite privredi iznose i do 7,9 odsto godišnje, dok su u evro-zoni tek 2,9 odsto. Stručnjaci kažu da je najznačajniji faktor koji utiče na kamatnu stopu u Srbiji valutni rizik, ali da visok procenat nenaplativih potraživanja banaka od privrede takođe utiče na odluke o visini kamata.