Srpskoj krizi ne još ne nazire kraj

Prognoze o privrednom rastu se „seku“, a aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom zamrzava.

Krizu i njenu dubinu iz dana u dan razmatramo, ali kako vreme odmiče, sve smo dalje od nagoveštaja ima li joj kraja.

Kada je prvi talas, mada mnogi smatraju da naši problemi traju mnogo duže, udario krajem 2008. godine stručnjaci se nisu libili da mu predviđaju kraj. Prošle godine recesija je promenila lik, finansijska je prerasla u krizu javnog duga. Umesto da govorimo o oporavku, mi i dalje proračunavamo koliko jako će nas i ona pogoditi. A dokle će trajati, shvatili su svi, sada je nemoguće naslutiti. Jedino je izvesno - neće skoro nestati.

"S obzirom na to da je veći deo aktivnosti Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja usmeren na privlačenje investicija koje su proizvodnog karaktera i čiji je cilj da povećaju srpski izvoz, mislim da stanje u srpskoj privredi ne može bitno da se poboljša u kratkom roku", smatra ministar ekonomije Nebojša Ćirić.

On navodi da su "naši najveći evropski spoljnotrgovinski partneri takođe u lošoj situaciji. Ne vidim način da srpska privreda može bitno bolje da posluje kada se završetak krize još ne nazire ni u razvijenim evropskim privredama".

Ćirić ipak ističe da se, zahvaljujući merama kreditne podrške privredi, raznim stimulacijama za proizvođače iz metalskih i drugih segmenata industrije, trenutno održava zaposlenost u preduzećima koja posluju u veoma teškim okolnostima.

Iz ugla privrede sve je još mračnije. Dok prebrojavaju broj ugašenih, preduzeća u stečaju i pad zaposlenih, poručuju da se bez ozbiljnih reformi nećemo izvući. Od države očekuju da smanji poreze i takse, da se razračuna sa „sivom“ ekonomijom, smanji javni sektor.

"Moramo da se ponovo rodimo. Iz krize ovako nikada nećemo izaći, jer niko ne preduzima ništa da se iz nje izađe. Svi trendovi su dugoročno negativni i ništa se ne radi da se to zaustavi i sistemski preokrene", smatra Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

On navodi da su "dva najalarmantnija podatka da je prošle godine 18.000 firmi izašlo iz PDV sistema i da je 5.568 preduzeća godinu dana obustavilo plaćanje i zato izbrisano iz registra. Kurs je skočio, inflacija bila velika. Znači da bismo sada svi morali da povećamo cene 17 odsto, jer ovako uništavamo supstancu".

Kriza je među građane posejala strah od gubitka posla. Ne bez razloga, jer su otkazi prethodnih godina pljuštali u skoro svim sektorima. Zvanično je bez posla tokom tri godine ostalo četvrt miliona ljudi. Na evidenciji nezaposlenih trenutno je 760.000 građana, a nadležni ocenjuju da je ovogodišnji izazov i očuvati postojeća radna mesta. Šansu za otvaranje novih niko ne vidi.

"Stopa nezaposlenosti je velika i potrebno je da se svi zajedno sistematski u budućnosti borimo sa nezaposlenošću, jer bez rešavanja tog velikog problema ne možemo kao društvo da krenemo napred. Neophodno je popraviti sistem obrazovanja, ali i nastaviti sa privlačenjem stranih investicija i razvijati domaće preduzetništvo", kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Istraživanje koje je sprovedeno zajedno sa ekspertima Evropske unije prognozira da će preduzeća koja imaju između 10 i 50 zaposlenih biti najdinamičnija u procesu zapošljavanja, a da će najveći broj radnih mesta biti otvoren u dva sektora - prerađivačkoj i građevinskoj industriji.

Prognoza, naravno, nikad nije egzaktna ali postoje razlozi za optimizam da će stvari na tržištu rada krenuti u nešto boljem smeru u narednih nekoliko godina. U ovom trenutku jedna trećina preduzeća nije zadovoljna postojećom ponudom radne snage. Na našoj evidenciji nalazi se veliki broj mladih bez radnog iskustva i gotovo trećina bez kvalifikacija, kažu u NZS.

Kada ćemo videti „leđa“ krizi zavisi i od toga kada će je pobediti naša izvozna tržišta. Veći izvoz, smatraju u PKS, glavni je lek za naše probleme.

"Srpska privreda će izaći iz krize kada krizu tražnje prebrode inostrana tržišta na kojima smo prisutni", smatra Olivera Kiro, sekretar za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS.

Ona navodi da "Srbija ima dovoljno potencijala koji nisu iskorišćeni, ali nedostaju sistemske mere. Uvereni smo da brži rast može biti obezbeđen kroz povećanje poljoprivredne i industrijske proizvodnje namenjene izvozu. To je nemoguće realizovati u uslovima kada je izvozno orijentisana privreda opterećena visokim fiskalnim nametima".