BRITANSKA centralna banka odlučila je da upumpa keš u vidu 50 milijardi funti kao podsticaj posustaloj ekonomiji na ostrvu. Vest je obradovala britansku vladu, koja je pod snažnim pritiskom da olabavi stroge mere štednje, pošto su ekonomski pokazatelji krajem prošle godine bili loši, a nezaposlenost dostigla najviši nivo za poslednjih 17 godina.
Banka tvrdi da je šema, prema kojoj štampanje svežeg novca kojim se kupuju državne obveznice, dobra jer podstiče prihod, kontroliše cene pozajmica i inflaciju. Kritičari, međutim, tvrde da ova mera malo pomaže biznisu i domaćinstvima, dok nanosi štetu penzionim finansijama, jer veštački obara godišnji interes.
Zvanično objašnjenje za neveselu situaciju u Britaniji je kriza evrozone. Ali, primećuju eksperti, da je to istina, Nemačka, koja je daleko više izložena krizi južnih suseda zone evra, trebalo bi da bude u još goroj situaciji - a nije.
Britanske nevolje su, smatraju stručnjaci, unutrašnje prirode. Od 2008. do 2010. godine, SAD i Britanija su sledile sličnu politiku, sa sličnim rezultatima, primećuje Anatol Kaletski iz "Tajmsa". Putevi su im se, međutim, razišli pre dve godine. Britanija je odlučila da otplati svoje dugove, podigne takse i načini ozbiljne rezove u troškovima.
Predsednik Obama je, međutim, odlučio da stimuliše ekonomiju. Rezultati, kako primećuju američki analitičari, nisu spektakularni, jer demokrate u Kongresu SAD kojim dominiraju republikanci nisu mogli da proguraju sve što su želeli, ali su ipak bolji od onih u Evropi, gde su se odlučili na rigoroznu štednju.
Americi, pored toga, čak više od stimulativnih paketa, pomaže insistiranje smanjenju dugovanja, i to domaćinstava. SAD su se okrenule oštrijoj politici prema dužnicima, uspevajući da umanje dugovanja za 15 procenata, navodi "Dejli telegraf". U Britaniji, s druge strane, jedva da je počelo smanjivanje dugovanja građana, čime su se umanjili kreditni potencijali za preduzeća i potrošnju.