Преиспитивање историје
|
Писац Бранко Чанковић представио је у кафе књижари "Делфи" у СКЦ-у у Београду свој други роман "20 сати", који се пробио до најужег избора за НИН-ову и за "Виталову" награду.
Својим дебитантским романом "Рестлови" Чанковић је у 59. години добацио одмах до ширег избора за НИН-ову награду. Ако је првенац прошао без медијске пажње, јер је био самиздат, "20 сати" са два финала у надметању за најугледније литерарне награде и уз подршку издавачке куће "Лагуна", која га је објавила, сигурно ће пробити пут до читалаца.
Организована дан након што је жири за "Златни сунцокрет", који додељује фабрика "Витал", саопштио да је награда отишла у руке Угљеши Шајтинцу, али није пропустио да истакне квалитете "20 сати", промоција је била одлично посећена што је знак да је порасло интересовање за ово дело.
Роман о остарелом архитекти коме ће током једног дана бити потпуно измењен живот јер ће га одлазак у суд због рехабилитације деде четника одвести до открића неких породичних тајни, представио је уредник у "Лагуни" Дејан Михајловић. Констатујући да ова књига покреће нове теме у нашој новијој литератури, Михајловић је приметио да се у њој проблематизује еуфорија до које је дошло крајем осамдесетих година 20. века када су покренути судски поступци да се рехабилитују припадници Краљевске војске у отаџбини како је званично називан четнички покрет у Другом светском рату.
"Још нисам читао роман који ову тему обрађује на овако добар литераран начин", истакао је Михајловић и представио Чанковића као аутора који се изненада појавио у одмаклим годинама као потпуно формиран, готов писац који влада "књижевним занатом".
Кроз судбину свог јунака, аутор доводи у питање све вредности унутар друштва и породице, односе између родитеља и деце, браће и сестре, са горчином преиспитује историју и зато, како је рекао Михајловић, "без обзира што је питак, роман оставља тежак утисак о садашњости, ближој и даљој прошлости".
Аутор, који је имао успешну каријеру као економиста а данас је грађевински предузетник, поверио се да се у својим двадесетим опсесивно бави писањем поезије, прозе у свим формама (приче, романи, драме, сценарији) али је све то завршавало у кутијама и никада није покушао да нешто и објави. Пријатељ кога је срео после вишедеценијске паузе подстакао га је да се врати рукописима и тако је уз његову помоћ и подршку објавио као самиздат збирку песама и затим први роман. Сада је већ предао издавачу рукопис за следећи и увелико пише четврти.