Komunalci u akciji i na minus devet

Reporteri Pressa proveli su juče dan u debelom minusu sa radnicima gradske čistoće. Zubato sunce nad Beogradom, ali minus pet ne može da prebaci. Džaba slojevito oblačenje, vunene kape i rukavice, šalovi i džemperi, džaba saveti lekara, hladnoća se uvlači u svaku poru i peče svaku kost... Ali sve to nije dovoljno da zaustavi ekipe "Gradske čistoće". Kad se mora, nije teško, kažu.

Iz baze u Mije Kovačevića krenuli smo ka Starom Gradu i Cetinjskoj ulici. Prolazimo kroz Bulevar despota Stefana, nakratko se zadržavamo na trgu, vozimo se dalje ka ulici Maršala Birjuzova, zastajemo u Carice Milice, nastavljamo dalje ka Kraljice Natalije i Balkanskoj, slede Dečanska, Makedonska, pa Kosovska i Svetogorska, Francuska i Vasina, da bi se sve završilo tamo gde je mnogo toga, kad je prestonica u pitanju, počelo - na Trgu Nikole Pašića.

Na smrznutom asfaltu

Nije ovo, međutim, tekst o novoj promotivnoj turi razgledanja grada, niti istorijski podsetnik za neupućene ili ponavljače.

- Idi da napraviš reportažu o komunalcima, kako im je na ovom minusu, na šta se žale i šta im najteže pada, uspevaju li da se zgreju i slično - ovako je otprilike glasio urednički zadatak koji me, kada sam video da će temperatura varirati između minus devet i minus pet, i nije preterano obradovao.

Elem, redakcijsku fotelju zamenio je "smećar" "Gradske čistoće", u kome se družimo sa vozačem Tihomirom, dok su na drugom kraju kamiona "zakačeni" Romi Kruezi Velija i braća Emrah i Lazar Saiti, saborci i sapatnici na beogradskom smrznutom asfaltu.

- Ladno je kad stojiš, a kad radiš uspeš da se ugreješ. Kad znaš da moraš, nije teško. Nemam na šta da se žalim, zima jeste, ali mora da se radi - priča Emrah, stariji od braće Saiti, ali mlađi po stažu u ovom preduzeću, pa tamo gde je on stao nastavlja Lazar:

- Stalno radimo zajedno, pa kod nas sve ide brzo. Uigrali smo se, zna se ko šta radi, ne gubimo vreme. Bila zima ili vrućina, posao je takav kakav je, ne vredi kukati. Valja platu zaraditi - zrači optimizmom radnik iako mi nije jasno odakle mu za to razloga na ovom mrazu.

Ovaj uigrani kvartet, koji za nešto više od dva sata isprazni najmanje 140 kontejnera u više od 20 ulica, predvodi tridesetogodišnji Velija Kruezi.

Nije lako ni vozaču

- Teška je ova rabota, ovaj naš posao. Nekima se omakne da nas pohvale, dok su drugi stalno nezadovoljni. Vazda smo nešto krivi, smeta kad nosimo smeće, smeta kada ga ne nosimo. Te što ste došli sad, dođite posle, te gde ste do sad, stalno nam nešto dobacuju. Još sad i ovaj minus, ali šta je tu je - žali nam se Kruezi.

Vozač kamiona, Tihomir, pravda se da ni njemu nije lako, iako sedi u ugrejanoj kabini.

- Svi kažu vozač, pa šta, baš mi je to posao. Ali nije tako. Morate da pazite na vozilo, na bezbednost radnika, na pešake, još ako je klizavo a ulice uske, pa to vam je rudarski posao. Naši ljudi i ne vode baš računa o parkiranju, pa je to nekad i najveća teškoća - dobacuje Tihomir i rastajemo se.