Zlatni grumen stvaranja
|
Spiritualno, melanholično, bolno, ali sa strastvenom kretnjom prema životu, slavljenjem čiste energije postojanja dakako, te sa misterioznim odsevima nekog naročitog unutrašnjeg prostranstva - započeo je koncert Beogradske filharmonije iz ciklusa „Hod po žici“, pod upravom senzibilnog mladog dirigenta Vladimira Kulenovića, i sa definisanjem one istraživačke vere u ansamblu kroz osetljivo ispiranje tonskih oblutaka e da se tako raritetnim trudom ukaže zlatni grumen stvaranja.
Upravo uvodna „Intima“ za gudački orkestar Miloja Milojevića čini se tako kao izvrsna opojna čulna vežba za sve ono što će tokom večeri i uslediti.
A tada se na sceni ukazao on, Miša Majski, i celi praznik učestvovanja u muzici čitavim bićem mogao je za sve okupljene da počne. Genijalno delo, genijalna ličnost da ga tumači, ukratko! Šostakovičev Koncert za violončelo i orkestar br.1 Es-dur i Miša Majski sa ansamblom Beogradske filharmonije pretvorili su ovaj događaj u hipnotički bluz pojedinca, duboko u sebi, po sebi, nikad istim tonom i izrazom dva puta za redom, čineći tako naniz raspoloženja savršene različitosti. Koloritno i istovremeno divlje neukrotivo, silno bujno obilje duše Miše Majskog vodi spontano orkestar u stanje tolike emisije delikatnosti da publika posvećeno preživljava svaki dašak upućen sa scene ka sebi i natrag. Majski je unikatni heroj i dobri duh violončela i muzike uopšte. Iz njega dopiru vibracije zemljotresne žestine. Kakva sreća da je ponovo pred nama sa zbiljski nadahnutim muzičarima koji ga okružuju.
Simfonijske igre op.45 Sergeja Rahmanjinova trijumfalno su raskošne nakon svega, nadrealno fantazmagorične na mahove, sa kreativnim udelom orkestarskih pojedinaca koji podupiru oduševljavajući blagoslov ovakvog koncertnog svršetka. Nezaboravno i plemenito isceljujuće, celovečernje slušalačko iskustvo.