Председници Србије, Хрватске и БиХ у петак на Јахорини
|
Председници Србије и Хрватске и чланови председништва БиХ састаће се 3. фебруара на Јахорини, на састанку којим ће бити потврђено опредељење трију држава за јачање добросуседских односа, а једна од тема разговора биће иницијатива хрватског председника Иве Јосиповића да се процесуирање одговорних за ратне злочине олакша међудржавним споразумом.
Претходни састанак трилатерале одржан је у јулу прошле године на Брионима, на тему сарадње у процесу евроинтеграција и могућности чвршћег повезивања компатибилних привреда Србије, Хрватске и БиХ.
Овогодишњи састанак догађа се, међутим, у знатно измењеним политичким околностима, будући да је у Хрватској у међувремену изабрана социјалдемократска влада, која има више слуха за регионалне иницијативе председника Јосиповића.
Како је Танјугу речено у канцеларији хрватског председника, Јосиповић ће предложити да се "олакша процесуирање ратних злочина постизањем међународног споразума, који може бити билатералан или трилатералан, а којим би се, између осталог, одредило да се оптуженима за ратне злочине суди на територији земље чији су држављани".
Циљ Јосиповићеве иницијативе је да се трајно и системски реши проблем кривичног гоњења осумњичених за ратне злочине у региону, како се не би понављале ситуације као што је случај Тихомира Пурде који је почетком прошле године ухапшен у БиХ по потерници Србије.
Такав међудржавни споразум, како оцењују у Јосиповићевом кабинету, може се сматрати и једином правом алтернативом спорном Закону о ништавности одређених правних аката правосудних органа бивше ЈНА, бивше СФРЈ и Србије, који је у последњим данима владавине донела администрација бивше премијерке Јадранке Косор.
Иако су неформалне трилатерале у југоисточној Европи протеклих неколико година биле један од омиљених формата за решавање регионалних проблема, па су тако постојали српско-босанско-турски, српско-хрватско-мађарски и српско-хрватско-словеначки трилатерални сусрети, стручњаци процењују да су за стабилност региона редовни контакти представника Србије, Хрватске и БиХ далеко најзначајнији.
Директор Центра за регионализам и копредседник Игманске иницијативе Александар Попов изјавио је Танјугу да су ти трилатерални контакти од кључног значаја за опстанак БиХ као функционалне државе, с обзиром да су Србија и Хрватска потписнице и гаранти Дејтонског споразума и матичне државе два од три конститутивна народа у БиХ.
Попов је оценио да ће међународна заједница са посебном наклоношћу подстицати српско-хрватско-босанске трилатералне сусрете, како би се амортизовале амбиције дела хрватских политичара за стварање трећег ентитета као и жеље Републике Српске да се у највећој могућој мери дистанцира од институција у Сарајеву.
"Јахоринском трилатералом ће се вероватно упутити порука да се наставља пракса сарадње и да се даје допринос суседа политичкој стабилизацији у БиХ, што коинцидира са напорима међународне заједнице да се од БиХ направи функционална држава", казао је Попов.
Сигурно је, међутим, да опстанак и функционисање БиХ неће бити једина тема предстојећег састанка на Јахорини, будући да је, након успеха недавног референдума у Хрватској, та земља већ једном ногом у ЕУ, а ово ће бити одлична прилика да се још једном потврди као регионални лидер у процесу евроинтеграција.
Нова влада у Загребу је, иначе, поставила је регионалну економску и политичку сарадњу у сам центар своје програмске агенде, а годинама уназад то чини и председник Србије Борис Тадић, чији су персонални и политички односи са председником Ивом Јосиповићем већ дуже време перципирају као узоран модел за превазилажење постконфликтног периода у регионалним односима на Балкану.