Шта је тренер Александар Станојевић рекао после растанка са „Партизаном”
Партизан је напустио добровољно или му је уручен отказ, свеједно, у тренутку када се можда и помало наивно помислило да су муке „црно-белих“, после неуспеха да се домогну европског надметања, пале у други план и временом постале прошлост. Учинио је то наизглед под притиском, делимично као несхваћени ”револуционар”, али у сваком погледу уздигнута чела и са видним олакшањем, пошто је изрекао оно што му је дуго било на души.
– Жао ми је што нисам завршио посао и оно што сам планирао да траје три сезоне – рекао је Станојевић. – Стабилизовали смо екипу и желели у њој једанаест играча који су поникли и стасали у нашој омладинској школи. Имао сам их осморицу, док су остали тражени кроз озбиљне припреме и скаутинг. Нажалост, председник Ђурић и још неки људи из управе су ми наметали стране фудбалере, са којима нисам знао шта да радим. Уопште ми се нису уклапали у замишљени систем игре „црно-белих“. Добар пример за то је Ади, кога је довео Марко Мишковић. Мени је, признајем, непојмљиво да дојучерашњи члан управе ”Црвене звезде” било шта ради у ”Партизану”!
Ниједног тренутка доскорашњи први стратег ”Партизана” није бежао од личне одговорности после неславне елиминације из Лиге Европе од ирског ”Шамрока”. Напротив. Тај кикс, по његовом мишљењу, нема оправдања и био је спреман на последице, укључујући и – смену! Али, у септембру до ње није дошло, већ неколико месеци касније. Тачније, током ове зимске паузе, која није протекла у слављу и задовољству што на првенственој табели другопласираној ”Црвеној звезди” „Партизан“ бежи десет бодова.
![]() |
|
| Једино због чега жали је недовршени посао (клик за увећање) |
|
Није крио разочарање решењима која су му се у клубу наметала, укључујући и апсурдне речи утехе потпредседника Бранка Ружића, које су му упућене после пораза од ”Шамрока”, како ”Партизану” после четири узастопно освојене титуле није приоритет – још једна у низу!
– Данима сам од тих речи био у шоку – наводи Станојевић. – Све је то,
у неку руку, последица претходног стања у клубу, где председник ради
шта и како хоће, доводи и одводи фудбалере, а да за то никога не пита.
Неко је томе коначно морао да стане на пут, да заштити струку и систем
који сам почео да успостављам, до којих ми је највише стало. Баш као и
до наших навијача, који су, такође, о овим догађајима у ”Партизану”
рекли своје. Све остало је неважно! Мени је фудбал све дао, ред је да
почнем да му враћам!
– Према Станојевићу сам увек имао очински однос, а њему је то веома добро познато, па ћу му дати још један очински и пријатељски савет. Обмањују те твоји саветодавци и ментори када ти кажу да сачекаш да ”ситуација добије други епилог”. Зар побећи од објективне истине да је елиминација од ”Шамрока” наш највећи неуспех у историји и да смо при том за прошлогодишња појачања уложили три милиона евра. Веровали смо у процену клупске струке, која после споменутог дебакла није преузела одговорност, већ је кренула у атак на клуб!
Тешко је поверовати да ће ове речи вратити Александру Станојевићу онај његов препознатљиви осмех.



