Бура у Персијском заливу

Жива у ратном барометру Средњег и Блиског истока расте. Са изјава упозорења и непријатељског шкргутања зубима прешло се на опасне претње, меркање преко нишана и звецкање оружјем.

Иран и Израел, некадашње персијско царство и колевка јудаизма, две древне цивилизације, две религије, две државе које су пре само пола века радиле на заједничком пројекту нове ракете, сада разорним ракетама прете једна другој. Од блиских савезника из времена династије Пахлави, са доласком ајатолаха Хомеинија на власт, постали су жестоки непријатељи.

Од свог настанка 1948. па до пада последњег шаха 1979, као амерички савезници у региону, Израел и Иран су имали добре односе. Ово необично савезништво се темељило на осећају анимозитета и културне супериорности према Арапима.

Некадашњи савезници

Техеран, највећа метропола на Блиском истоку је индустријски, трговачки и културни центар Ирана у коме стално живи девет, а повремено и привремено чак шеснаест милиона становника (клик за увећање)

Све се променило са иранском револуцијом. Хомеинијев наследник ајатолах Али Хамнеи још је подгрејао антиизраелски став, називајући Израел „тумором који треба одстранити“. Ирански покличи „Смрт Америци“ само су још више удаљили Израел и приближили га САД.

Данас је на једној страни контроверзни ирански председник Махмуд Ахмадинежад, један од студената који су 1979. заузели америчку амбасаду у Техерану и 52 таоца држали 444 дана, бивши револуционар фанатично одан легату имама Хомеинија, заклети непријатељ Америке и Израела. На другој је израелски премијер Бенјамин Биби Нетанијаху, лидер најдесније владе у израелској историји, одани ученик пионира ционизма Владимира Жаботинског, војник преобучен у политичара, човек који је за погибију 3.000 Американаца 11. септембра 2001. рекао да је „добра“ јер ће повећати симпатије САД према Израелу, што се и десило.

Од када се, од 2002, јавно говори о иранском нуклеарном програму и нуклеарним постројењима у Араку, Исфахану и Натанцу, израелско-америчко савезништво ојачава.

Сада су, чини се, покидане и последње нити неуспешног дијалога о спорном иранском нуклеарном програму. Иран не признаје да има војне амбиције са нуклеарним програмом и не одриче га се, Америка пооштрава санкције, а Израел прети ваздушним нападима. Рат нерава постаје све јачи.

	Иран је друга земља у свету по залихама природног гаса, а трећа по резервама нафте (клик за увећање)

Називајући Иран „месијанским култом апокалипсе“ и „Немачком из 1938“, Нетанијаху сматра да Барак Обама има само два задатка: први, да среди економију и, други, да брзо спречи Иран да се домогне нуклеарног оружја.

Иранско питање се попело на врх спољнополитичких приоритета Америке крајем прошле године када су САД увеле нове санкције које предвиђају да све финансијске институције које послују са Централном банком Ирана буду искључене из америчког финансијског система, чиме се блокирају путеви плаћања иранске нафте.

Техеран је узвратио претњом блокаде Ормуског мореуза, уског, стратешки веома важног поморског пута који раздваја Иран и Оман и повезује највеће заливске произвођаче и извознике нафте са Оманским заливом. Овим поморским путем обавља се око 40 одсто светске трговине сировом нафтом, прецизније пролазе танкери са 15,5 милиона барела дневно, плус два милиона барела нафтних деривата упућених за Азију, САД и Западну Европу.

Русија сматра да би војни напад на Иран дестабилизовао цео регион, а да ће санкције УН, ЕУ и САД „угушити“ иранску привреду и највише штете нанети народу (клик за увећање)

Већ довољно заоштрене односе у троуглу Иран-САД-Израел, додатно је погоршао атентат на 32-годишњег нуклеарног научника, шефа једног одељења у Натанц постројењу за обогаћивање уранијума. Мустафа Ахмади Рошан и његов возач су убијени у јужном делу Техерана 11. јануара, тако што су атентатори на мотоциклу на његов аутомобил залепили магнетну бомбу.

Ко убија иранске научнике

Атентат се десио непосредно после посете америчког министра финансија Тимотија Гајтнера Пекингу, где је кинеско руководство покушао да убеди да прихвате нове санкције против Ирана, што су Кинези, који 11 одсто купљене нафте увозе из Ирана, одбили под образложењем да до решења треба да се дође преговорима.

У исто време ирански председник Ахмадинежад је по Јужној Америци, где се састао са председником Венецуеле Угом Чавезом и кубанским Раулом Кастром, тражио савезнике и нове увознике иранске нафте.

	Венецуелански председник Уго Чавез је стао у заштиту Ирана, јер је „иранска помоћ омогућила изградњу 14.000 кућа у тој земљи, као и фабрика за производњу хране, трактора и возила“ (клик за увећање)

Убиство Рошана је од почетка 2010. године пети атентат на иранске научнике који имају везе са нуклеарним развојем.

Универзитетски професор, међународно признат нуклеарни физичар Масуд ал Мохамади, погинуо је 12. јануара 2010. у експлозији мотора бомбе испред своје куће у Техерану. Маџид Шаријари, оснивач Нуклеарног удружења Ирана који је био задужен за велике пројекте Организације за атомску енергију, убијен је у Техерану 29. новембра 2010. у експлозији бомбе подметнуте под његов аутомобил. Истог дана, на исти начин, покушан је атентат и на нуклеарног физичара Ферејдуна Абасија који је преживео експлозију бомбе. Даријуша Резаинеџада убиле су 23. јула 2011. из ватреног оружја особе на мотору.

За све атентате и убацивање вируса „Стакснет”, који је направио хаос у управљачком програму за контролу центрифуга у којима се обогаћује уранијум, Техеран оптужује Израел и САД, који на овај начин покушавају да зауставе напредак иранског спорног нуклеарног програма.

Нагласивши да зна ко је убио Рошана, портпарол израелске војске генерал Јоав Мордехаији написао је на својој „Фејсбук“ страници: „Дефинитивно нећу пустити сузу за њим.“ „Тајм“ је пренео да је један други израелски званичник рекао: „Још један, не жалим за њим.“

Леон Панета, амерички секретар одбране: Америка ће наставити редовне војне операције у Персијском заливу све док Иран не пређе црвену линију и затвори Ормуски мореуз (клик за увећање)

„Имамо поуздане доказе да је овај терористички акт планиран, вођен и подржаван од ЦИА”, каже се у писму које је иранско Министарство спољних послова уручило швајцарском амбасадору у Техерану, преко кога се, у одсуству дипломатских односа, обављају све комуникације између Ирана и САД.

Иако је Вашингтон категорично демантовао умешаност у убиство, амерички медији пишу да се у атентату препознаје рукопис израелског Мосада, али врло јасно помињу и чињеницу да Израелци и САД већ годинама сарађују у напорима да зауставе ирански пут ка нуклеарној бомби.

Током јануара одмеравање снага је настављено преко нафте. САД су појачале притисак на купце из Азије да смање увоз из Ирана. Европска унија увела је ембарго на увоз нафте из Ирана, што највише погађа Грчку која из ове земље набавља трећину потребних енергената. ЕУ је, такође, одлучила да замрзне новчана средства Иранске централне банке све са циљем да се изврши притисак на Иран да пристане на преговоре и да обустави даље финансирање нуклеарних пројеката. На прву вест о ембаргу на иранску нафту и на претњу Ирана да ће због тога затворити Ормуз, цена нафте на светском тржишту скочила је на 110 долара за барел.

Као алтернатива нуди се Саудијска Арабија, чији је министар за нафту Али ал Наими саопштио да ће његова земља бити спремна да задовољи захтевима тржишта и да се припрема да повећа производњу са 10 на 12,5 милиона барела, како би надокнадила ирански део од оних 3,5 милиона барела дневно.

	Махмуд Ахмадинеџад (55) постао је шести по реду председник Исламске републике Иран 2005. године. Он је поново оживео нуклеарни програм што земљу постепено увлачи у економску изолацију (клик за увећање)

„Уколико нам Европска унија ипак наметне санкције, наши суседи не би требали да повећавају производњу нафте и тиме је замењују нашом. Оне који ураде супротно, сматраћемо непријатељима“, гласио је одговор из Техерана који је поново запретио затварањем Ормуза.

Увођење реда и закона

„Ми желимо мир и стабилност у региону, али Американци, који су 12.000 миља удаљени, желе да командују неким земљама у нашој области“, рекао је шеф иранске дипломатије Али Акбар Салехи током недавне посете Анкари и апеловао на све земље региона да не дозволе да буду стављене у опасан положај. „У својој историји Иран никада није покушао да блокира ту важну поморску руту“, додао је и казао да САД треба јасно да дају до знања да су отворене за дијалог без предуслова са Техераном, што се односи на писмо које је ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи добио од Барака Обаме.

У том писму, чију је садржину обелоданио конзервативни ирански посланик Али Мотахари, Обама се залаже за директне преговоре и истовремено упозорава Техеран да не затвара стратешки важан мореуз.

Израел, за који се верује да је једина атомска сила на Блиском истоку, нуклеарне амбиције Ирана доживљава као смртну опасност и на то реагује бурно.

Израелски премијер Бенџамин Нетанјаху покушава да убеди свој кабинет да одобри војни напад на Иран (клик за увећање)

Русија се оштро противи сваком нападу на Иран и страхује да ће Израел гурнути САД у војни сукоб са Ираном. „Иран је наш сусед и ако буде умешан у било какву војну акцију, сматраћемо то претњом нашој сигурности“, рекао је амбасадор Русије у НАТО Дмитриј Рогозин.

Огласио се и француски председник Никола Саркози који је изјавио да би свака страна војна интервенција против Ирана проузроковала „рат и хаос“, а не би решила проблем.

Блеф или претња

Затварање Ормуза, стратешког теснаца који Персијски залив одваја од Индијског океана, за САД би значило прекорачење „црвене линије“ и чин који би изазвао амерички војни одговор, пише „Њујорк тајмс”.

Енергетски аналитичар Кент Мурс, саветник највећих светских нафтних компанија, сматра да је од пада шаха 1979. ово најозбиљнија америчко-иранска криза.

	Спреман за војне ударе и на копну и на мору: Иран је недавно одржао маневре у Ормуском мореузу (клик за увећање)

„Затварање Ормуза изазвало би повећање цене нафте за 40 долара по барелу за само неколико сати. Блокада дужа од 72 сата довела би до раста цене на 200 и више долара по барелу“, рекао је Мурс и објаснио да би бојкот иранске нафте највише осетиле азијске земље – Кина, Јапан, Кореја и Индија у које Иран извози око 65 одсто производње, па тек онда Европа, и то Шпанија, Грчка и Италија које су највећи увозници иранског црног злата.

И док једни оцењују да је најава блокаде Ормуза ирански блеф како би подигли цену нафте и тиме повећали своје приходе, јер би, у супротном, затварање мореуза блокирало и њихов извоз, што би значило економско самоубиство, амерички носач авиона „Абрахам Линколн“ прошао је кроз Ормуски мореуз без инцидената. „Линколн“ се придружује носачу „Карл Вилсон“ чиме се америчка ратна морнарица враћа свом стандарду: да у том региону има два носача авиона.

Једна симулација из 2002, која је Пентагон коштала 250 милиона долара, показала је да би у случају конфликта са Ираном у Персијском заливу САД изгубиле чак 16 великих бродова, укључујући и један носач авиона. Према анализи приватне агенције за стратешке анализе „Стратфор“ из децембра, сачињеној поводом почетка маневара у Ормузу (завршених 3. јануара), упркос томе што би блокада штетила и Ирану колико и другима, претње Техерана, ако би се нашао у тешкој ситуацији, не треба потцењивати.