"Јат" остаје српски?

После два неуспела тендера и неколико транформација "Јат ервејза" и даље остаје отворено питање за Владу Србије. Пре годину дана узет је кредит од 43 милона евра за поправку флоте, сада је на реду још један кредит од 10 милона евра коме би такође гарант требало да буде држава. Овог пута држава би партнера могла да потражи међу домаћим компанијама.

У Влади Србије тврде да "Јат" неће доживети судбину бугарске авиокомпаније, која је угашена. У ресорном министарству разматрају идеју о јавно-приватном партнерству.

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић каже да је идеја је да се нашим привредницима понуди да заједно са државом формирају нову компанију.

"На тој идеји се сада ради и мислим да је при крају да се формира ново предузеће, а да у старом делу остане онај део радника који је спреман да прихвати социјални програм и да ту остану сви дугови. Ново предузеће би имало авионе и оне људе који су способни даље да раде", наводи Мркоњић.

Министар истиче да би, према проценама стручњака, нова компанија већ у првој години могла да послује профитабилно.

Према проценама стручњака, сваки од заинтересованих бизнисмена требало би да уложи најмање пет милиона евра. Иако тврде да им није ништа конкретно понуђено, подржавају такве акције државе.

"Јат може да буде нешто где ћемо на малопрофитној или непрофитној основи да инвестирамо паре, да дамо своје знање и да пробамо нешто да урадимо", каже Бранислав Грујић, председник клуба "Привредник". "Да ли ће се то десити, не знам. Ја сам то чуо из штампе, али ћу веома радо учествовати у једном таквом пројекту", наводи Грујић.

Економисти кажу да је држава много тактизирала и да није на време понудила "Јат" на прави начин. "Треба бити опрезан у формирању нове компаније, то је веома рискантан потез", каже економиста Милан Ковачевић и поставља питање да ли ће нова компанија моћи да наследи сва права старе и изађе из дугова.

"Уколико је то била идеја, зашто то није понуђено на тендерима и страним инвеститорима?", пита Ковачевић.

Интересовања за преузимање "Јата" очигледно има, али у незваничном разговору са појединим бизнисменима речено нам је да би у том случају тражили исте погодности које имају страни улагачи, као и да држава буде гарант кредита за набавку нове флоте.

Економисти кажу да би то опет у игру увело пореске обвезнике, који сада већ два пута плаћају карте - кроз покривање губитака "Јата" из буџета и на шалтеру.