Порезе не плаћа 40 одсто српске привреде

Зато се увелики говори о кориговању навише стопе ПДВ-а која је једна од најнижих у региону, а додатно би државну касу могле напунити и веће акцизе. Поменути приходи, уз царине, чине 50 одсто свих који се уберу и пуне државну касу. Осим тога, одличан лек би била и борба против сиве економије.

Колико је реално да се стопа пореза ускоро повећа?

– Мале или готово никакве, повећање пореза на додату вредност, као и акциза, веома је непопуларан потез и сигурно га неће бити пре избора – објашњава др Малиша Ђукић с Београдске банкарске академије. – Обично се мере попут ове уводе у другој години рада Владе. Што се тиче конкретно проблема везаних за приходе с којима се Србија ових дана суочава, мислим да баш због изборне године кориговања пореза неће бити пре јесени.

Ђукић сматра да повећање стопе не мора нужно донети и веће приходе. Проблем Србије у овом тренутку није премала стопа ПДВ    -а већ ниска привредна активност – зато се државна каса слабије пуни. У таквим околностима повећање пореза би могло још више отежати пословање привредницима. Резултат би био снижавање ионако ниског нивоа привредне активности, а то би аутоматски значило и још мање прихода од пореза. Зато Србија, која има две стопе ПДВ-а – од 8 и 18 посто – не треба да иде путем којим су већ прошле Румунија и Хрватска. Те земље су повећале стопе с 23 посто на 25.

Осим ПДВ-а, веома издашан порески приход су и акцизе. Али и то баш није решење: на цене нафтних деривата пресудно утиче светско тржиште. Ту ће све зависити од политичке ситуације и дешавања у Ормуском мореузу. С друге стране, свако поскупљење цигарета доноси мању потрошњу. Фабрике дуванских прерађевина су у рукама страних инвеститора. Они се на свако повећање пореза жале јер расту цене, што значи мању тражњу и мањи приход а већи шверц. Фабрике цигарета су недавно кориговале цене навише и ново поскупљење не одговара никоме у „пушачком ланцу„.

Већи порези и поскупљења која носе не штимају ни Народној банци Србије. Веће цене гурају инфлаторну стопу па је гувернер НБС-а Дејан Шошкић недавно рекао да је повећање ПДВ-а једнократни шок који неминовно утиче на годишњу стопу инфлације. Баш ове 2012, у НБС-у очекују да инфлација коначно буде у зацртаном оквиру од 4,5 посто, уз дозвољења одступања од 1,5 одсто навише или наниже.

Порези би то лако могли покварити.

Како онда напунити државну касу? Одгвор на ово питање није тежак:

– Треба смањити стопу сиве економије у Србији – каже директор Регионалног центра „Нови Сад” Пореске управе Србије, која покрива АПВ, Зоран Радоман. – Веома озбиљно урађене процене говоре да се код нас 40 одсто привредне активности одвија у сивим каналима. Када бисмо, као већина европских земаља, успели да ту стопу снизимо на десет одсто, имали бисмо сасвим довољно новца у државној каси. Да би се то остварило, мора бити више порезника који контролишу обвезнике. Не сме бити изузимања појединих група. Адвокати, таксисти треба да издају фискалне рачуне као што то раде и други обвезници. Осим тога, мора се радити и на подизању свести о неопходности плаћања пореза. То мора бити нешто уобичајено и потребно.

Док коначно не одлучимо да узмемо оно што пропуштамо, остаје нам додатно задуживање и тешки преговори с мисијом ММФ-а, која у нашу земљу стиже у фебруару. У међувремену, Србија се додатно задужила за три милијарде динара. На првој овогодишњој аукцији државних обвезница продато је 90 одсто емитованих хартија, камата је 14,7 посто а рок доспећа пет година. Тада ће купци добити уложено плус камату. Купци су углавном банке, осигуравајуће компаније, приватни пензиони фондови. Кажу, исплати се.