Vlada nas zadužuje za još četiri milijarde evra u 2012.
|
Vlada Srbije planirala je ove godine za pokrivanje budžetskog deficita i vraćanje dugova da emituje i proda državne obveznice u vrednosti od 408,49 milijardi dinara, odnosno četiri milijarde evra, što je dva puta više od očekivanog priliva stranih direktnih investicija.
Država je i prošle godine emitovala hartije u vrednosti četiri milijarde evra, a dodatno se zadužila i kroz evroobveznice. Trend ubrzanih zajmova se nastavlja i sve ukazuje na to da će dug od 14,5 milijardi evra rasti, pogotovo kada se dodaju i drugi načini pozajmica. Zbog svega toga, pre svega neusklađenosti prihoda i rashoda, dr Stojan Stamenković je aktuelni budžet nazvao „dužničkim“. To se posebno jasno vidi u stavkama koje sadrži državna kasa oko plaćanja glavnice i kamata u primetno većem iznosu nego prošle godine.
Podaci potvrđuju da se država zadužuje plaćajući sve veću kamatu jer je
po tom osnovu 2010. godine izdvojen 236,1 milion, a u ovoj godini će
kamate biti teške celih 300 miliona evra, što je još jedan most poput
onoga na Adi. Ili još jedan vrlo slikovit primer: Italija uz sve
probleme koje ima i dug od 1.900 milijardi evra prodaje desetogodišnje
obveznice uz interes koji će platiti kupcima od 5,9 do 6,1 odsto. Srbija
je prošle godine premijerno prodala evroobveznice sa ročnošću od 10
godina, uz kamatu od 7,25 odsto.
- Problem nije mali, ne zato što je nivo zaduženosti sam po sebi visok, već i zbog toga što je cena zaduživanja, izražena u kamatnoj stopi previsoka. Ukoliko je ona visoka, to praktično znači da poverioci ili sugerišu da država ne bi trebalo da se zadužuje ili da ne očekuju da im se dug u celini vrati. Ili ovo prvo zbog ovog drugog - ocena je ekonomiste Vladimira Gligorova.
Može li, dakle, država da prestane da se zadužuje trošeći tako budućnost
sopstvenih građana. Teoretski jeste moguće zaustaviti zaduživanje,
navodi dr Milojko Arsić, savetnik premijera, ali bi to podrazumevalo „da
se fiskalni deficit svede na nulu, a da su rashodi isto koliko i
prihodi“.
- Bilo bi dobro kada bi za početak smanjili dinamiku novog zaduživanja,
ali je pitanje da li je i to uopšte moguće. Obrazac razvoja i trenutna
snaga srpske ekonomije ne omogućavaju prekid zaduživanja. Mi nismo još
uvek izašli iz krize. Ako se nešto brzo ne promeni, bojim se da će
problemi sa kojima se trenutno suočavamo eskalirati u narednom periodu -
smatra dr Ljubodrag Savić.