Amerikanci cenzurišu čitav internet?
|
Najgalsniji zagovornici svih sloboda, pa tako i medijskih, na korak su od odluke da svet gurnu u oblik medijskih cenzura kakve karakterišu samo totalitarni sisteme. Dok američki predsednik Barak Obama i njegova administracija napadaju Kinu zbog cenzure interneta, Predstavnički dom i Senat SAD pripremaju izglasavanje dva zakona koji će veoma sličan oblik cenzure uvesti ne samo svojim državljanima, već celom svetu.
Zakon o internet piratstvu - SOPA (Stop Online Piracy Act) razbesneo je milione korisnika i desetine hiljada kompanija koji tvrde da bi takav zakon opasno ugrozio sigurnost na mreži te naudio brojnim malim firmama.
Pritisak da se cenzra spreči je snažan, pa se i Bela kuća svrstala na stranu korisnika, poslavši prigovore na dva slična zakona koja bi onemogućila prodaju piratizovanih američkih filmova, muzike i drugih dobara na neameričkim internet stranicama.
U suštini, zakon bi prisilio internet kompanije da onemoguće pristup stranim piratskim veb-stranicama, rezultati takvih stranica ne bi se pojavljivali na pretragama niti bi američke kompanije mogle na njih da postave oglase.
"Premda verujemo da internet piraterija jeste ozbiljan problem koji zahteva ozbiljan zakonski odgovor, nećemo podržati zakone koji onemogućavaju slobodu izražavanja, povećavaju rizik bezbednosti na internetu ili potkopavaju njegovu dinamiku i inovativnost", izjavila su tri funkcionera Obamine administracije.
Do ovog preokreta očekivalo se da će zakoni proći američki Senat bez ikakvih problema. Zakoni i dalje stoje na rasporedu glasanja Senata za 24. januar.
Džimi Vels, jedan od osnivača Vikipedije, potvrdio je da je sajt zatvoren u sredu od pet sati ujutro, na 24 sata.
Umesto četiri miliona članaka Vikipedije, korisnike je dočekala crna stranica.
"Nadam se da će Vikipedija u danima koji dolaze spržiti telefonske linije u Vašingtonu. Recite svima koje poznajete", apelovao je Vels na korisnike.
Fraza o "prženju" telefonskih linija odnosi se zapravo na milione telefonskih poziva senatorima i kongresmenima koje aktivisti nameravaju da upute, apelujući na sklanjanje zakona s dnevnog reda.
Postoji bojazan da bi, u cilju borbe protiv kršenja autorskih prava, sporni zakon mogao da dovede do sprovođenja cenzure.
Tim predsednika SAD Baraka Obame putuje širom sveta govoreći o prednostima slobodnog pristupa internetu, sam predsednik kritikuje Kinu zbog cenzure interneta, ali zakonodavci u SAD razmatraju propise kojim bi bitno olakšali ukidanje svetske mreže.
Vlada bi, u slučaju usvajanja zakona, mogla da, bez sudskog naloga, ukine bilo koju internet stranicu za koju se posumnja da je objavila materijal kojim se krše autorska prava.
Kompjuterski programer i aktivista Aron Švarc smatra da bi novim zakonom vlastima bilo omogućeno, ne samo izuzimanje spornog materijala, već i potpuno gašenje stranice.
Zakon o autorskim pravima izuzetno je komplikovan. Postoji mnogo stvari koji izgledaju kao kršenje autorskih prava, ali se posle ispostavi da su na neki način licencirane. Čak bi i stranice kao što je Jutjub, koje imaju raznovrstan sadržaj, zahvaljujući ovom nacrtu mogle da budu ugašene, upozorava Švarc.
Prema njegovom mišljenju, slični zakoni mogli bi vrlo lako i da utišaju "uzbunjivače" na internetu, poput Vikiliksa i drugih, što je takođe jedan od vrlo mogućih primarnih ciljeva zakonodavaca u Vašingtonu.
Kompanije Gugl, Jahu i Fejsbuk izrazile su ogorčenost nacrtom zakona SOPA.
Jedan od osnivača kompanije Gugl Sergej Brin uporedio je taj nacrt sa cenzurom u Kini i Iranu.
Naučnik Vint Kerf, kojeg smatraju za jednog od idejnih tvoraca interneta, smatra da bi ovi propisi potencijalno mogli dovesti do "cenzure bez presedana" na svetskoj mreži.
Protivnici ovih strogih zakona šansu za uspeh vide u moćnim interesnim grupama poput kompanije Gugl, Fejsbuk i drugih koji su kivni na zakonske predloge, ali i imaju dovoljno duboke džepove da kongresmene i senatore "ubede" u pogubnost ideje.