Oprez: Pronašli rupe u zakonu - Banke deru na kvarno

Novi zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga naterao je banke da ukinu određene provizije klijentima, ali su se neke od njih vrlo brzo dosetile kako da, ne kršeći propise, zarade na nekim drugim stvarima.
Troškovi održavanja računa naprasno su u pojedinim bankama porasli i za 20 odsto, pa umesto 250 klijenti sada plaćaju 300 dinara. Neke banke su išle čak dotle da su uvele slanje opomene zbog neplaćene rate kredita koje, verovali ili ne, košta 400 dinara iako stižu poštom i ne mogu baš toliko da koštaju. Takođe, ako je rok za uplatu bio 10. u mesecu, sada kazna stiže i ako date novac, recimo, 10. ujutru.
S obzirom na pozamašan broj klijenata banke su na taj način, ne samo nadoknadile izgubljeno, već i dodatno zaradile od 5. decembra, kada je počeo da se primenjuje novi zakon.

Ekonomisti: Može im se

- Bio sam šokiran kada mi je poštar doneo kovertu sa obaveštenjem iz banke da me opominju da nisam na vreme platio ratu, i naglašavaju da me je ta opomena koštala 400 dinara. Pa, da ju je kurir lično doneo iz banke, ne bi mogla baš toliko da košta?! Zaista nečuven bezobrazluk - ogorčen je Petar Kesić sa Voždovca koji se obratio redakciji.
Čačanka Radica Jović tvrdi da je svoj dug za ratu na kreditnoj kartici izmirila rano ujutru poslednjeg dana koji je bio naveden kao rok za uplatu, tačnije 10. januara, ali da joj je banka ipak poslala opomenu i za to naplatila 400 dinara, iako je uplata legla istog dana.
- U osam ujutru sam uplatila 5.000 dinara, kolika mi je inače rata, ali sam posle nekoliko dana dobila obaveštenje da kasnim s uplatom. Odmah sam otišla do banke da vidim o čemu je reč, gde su mi objasnili da oni počinju da šalju opomene rano ujutru poslednjeg dana roka za uplatu?! Te su tako i mene, ni krivu - ni dužnu, kaznili sa 500 dinara - priča Jovićeva.
Dušan Uzelac, direktor sajta Kamatica, potvrđuje da su banke nakon početka primene novog zakona tražile način da na drugoj strani nadoknade izgubljeno.
- Najlakše je da, recimo, povećaju troškove održavanja računa, što su neke od njih odmah i učinile - kaže Uzelac.
Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da se banke nalaze u dominantnom položaju u odnosu na građane jer se neke mere ekonomske politike države sprovode kao da su miljenice države. Zato banke i nemaju potrebu da vode računa o potrebama stanovništva i privrede.
- Ponašanje banaka za mene nije iznenađenje jer će banke uvek naći način kako da iskoriste svoj položaj i ostvare dodatnu korist. Sve dok se ne poveća konkurentnost banaka, i pored toga što ih u Srbiji ima dosta - 34, to će biti tako i pored zakona kojima država pokušava da zaštiti građane - kaže Savić.

Oduzeti takvu dobit

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže za Press da bankama treba staviti do znanja da ne mogu da se ponašaju na ovaj način jer, iako ne krše Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, krše Zakon o zaštiti potrošača, koji na adekvatan način štiti građane od svih takvih aktivnosti. Ako građani budu sve više prijavljivali ovakve slučajeve, NOPS će reagovati.
- To što banke rade zaista je nečasno i predstavlja nepoštenu tržišnu praksu koja je isključivo zabranjena Zakonom o zaštiti potrošača. Ako se više ljudi bude žalilo na banke, apsolutno ćemo istog momenta reagovati u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima i tražićemo zabranu takvih ugovornih odredbi. NOPS može da naloži i hitnu meru zabrane, kao i privremenu meru zabrane, što znači da se oduzima sva dobit stečena na takav način do okončanja sudskog postupka. Apelovao bih na banke da se ne bave takvim nemoralnim aktivnostima - rekao je Nikolić.