Победа Загрепчана, Хемофарм уписао седми пораз у низу
|
Није Загреб, гостовање шампиону Хрватске и донедавно евролигашу, било место на коме су Вршчани могли да траже прекид поста.
Али, ни то, ни што су у Драженов дом дошли ослабљени, без искусног Николе Оташевића и млађаног, али итекако потребног Немање Дангубића, нису фармацеути имали намеру да унапред истакну белу заставу. Али…
Већ после три и по минута Жељко Лукајић је морао да зове тајм аут, не што је Хемофарм губио 6:2, већ јер су његови изабраници деловали неубедљиво на терену.
Али, то ништа није вредело јер је Загреб наставио по свом. „Мрави“ су за кратко време више него удвостручили капитал и повели 13:2. Савовић је са линије прекинуо налет, Шутало додао тројку, Мараш поентирао испод табле и Врчшани више нису изгледали тако лоше.
На жалост, такво стање на терену није дуго потрајало. Фармацеути се јесу трудили, за то нико ништа не може да им замери. Још да су били мало агресивнији, још да је ушла нека од сви оних силних тројки…
Али, ушла је само једна, из 13 покушаја. А, на другој страни шутерска рапсодија. Загрепчани су са дистанце (11-6) гађали боље него за два (24-11). И то је био један од узрока константног вођства домаћег тима.
Одсуство Оташевића и Дангубића веома се осетило на игри Вршчана. Читав терет организације игре пао је на Нешовића. Покушао је Лукајић да пронађе и нека алтернативна решења, али то је тешко ишло. И примећивало се на игри нашег тима.
Колико год се надали да ће ситуација у настакву да се окрене, да ће Вршчане кренути шут или Загрепчане стати, ништа слично се није десило. Срећом, дугајлије Хемофарма Штаде су сасвим солидно обавиле свој део посла, па иако су у под Торњем уписали и седми пораз у низу, Вршчани се су избегли катастрофу која је у појединим тренуцима меча озбиљно претила.
Како би из сваког зла увек требало извући нешто добро, сада ћемо поменути одличну партију Немање Крстића, најбољу у досадашњем делу АБА лиге.