Публика пред новим захтевима
|
Јована Стокић већ годину дана ради као кустос Студија Абрамовић
У чувеном њујоршком кварту Сохо, прошле године је отворен студио за перформанс који носи име Марине Абрамовић, у простору под називом „Локација један”. Чувена уметница је покровитељ и ментор догађања у овом студију, за који је сада везано још једно београдско име – Јована Стокић.
Јована Стокић је историчарка уметности, кустос овог студија, која је пре две године докторирала на Институту лепих уметности Њујоршког универзитета на тему лепоте и самопредстављања женског тела, од 1970–2007. године, на примерима стваралаштва Марине Абрамовић, Џоане Џонас и Марте Рослер, о чему смо писали на овим странама.
„Локација један” је непрофитни уметнички простор посвећен разноликим медијима, укључујући и експеримент.
То је једна од најстаријих институција у Сохоу, постоји десетак година и функционише по принципу резиденцијалних програма, што значи да је уметницима који не живе у Њујорку омогућено да стварају у овом студију.
Клер Монтгомери, која је основала „Локацију један” је још давно препознала рад Марине Абрамовић, а претпрошле године је овде започет интензиван програм који подразумева не само експеримент и перформанс него и сваку врсту дијалога са живом уметношћу.
– Маринино име брендира овај простор на сваки начин. Када је прошле године Марина Абрамовић овде имала предавање, наравно да није могло да се уђе. Али и када обавештавамо људе мејловима о догађајима, свакако да је један од путоказа име ове звезде перформанса. Када је уметник Давид Балијано представљао инсталацију, скулптуру и цртеже, Марина Абрамовић је доводила људе да виде дело уметника који је довољно познат да се посетиоци заинтересују за његов рад, а недовољно познат да то вече масовније привуче публику. У „Локацији један” драгоцен је сваки лабораторијски приступ уметности, могућност да се дело и не доврши, штавише да покаже да може славно и да пропадне и да постоји могућност грешке. Иначе, публика која долази у Сохо у непрофитне просторе попут нашег, врло је ангажована и информисана – објашњава Јована Стокић, која је ових дана кратко боравила у Београду.
Описујући програме у студију Марине Абрамовић током протекле сезоне, наша саговорница каже да су они усмерени на депасивизацију публике, на интеракцију и едуковање, будући да данашње време спектакла и доминације слике прави од посетилаца пасивне посматраче. Посебно истиче сарадњу са Колумбија универзитетом.
– Некада би уметници доносили гитаре и певали серенаде, неки су и поред договора да прикажу видео радове доводили глумце, а уметница Марија Хосе Арјона је свела перформанс на причање прича – каже Јована Стокић.
Упитана шта су данас најчешће теме уметничких перформанса, наша саговорница истиче да се свака нова генерација враћа седамдесетим годинама прошлог века, односно питањима односа према телу, границама бола, издржљивости. Коначно, и перформанс се данас отвара према спектаклу и новим видовима културе.
Јована Стокић позвана је да ове године у новембру у ријечком Музеју модерне уметности буде кустос бијенала „Квадрилатерал”, на коме ће учествовати 20 уметника перформанса из региона. Следеће године, у истом овом простору Јована Стокић осмислиће самосталну изложбу Марине Абрамовић.
– Ова изложба свакако мора да буде другачија од ретроспективе, која ће у међувремену бити приказана у Гараж музеју у Москви. Изложба ће се звати „Нематеријална уметност” и представиће неке неизведене радове Марине Абрамовић, као што су звучне инсталације. Идеја је да сваки рад подстакне публику да учествује на начин на који би Марина то желела. Реч је о новом условљавању публике, као када је у Манчестеру Марина Абрамовић захтевала од посетилаца да потпишу уговор да неће четири сата излазити из галерије, да би успорили време и доживели уметност на начин на који ова уметница очекује – каже Јована Стокић.