Besmislice u udžbenicima

Večernje novosti 10.04.2011 12:39
Besmislice u udžbenicima


Sa kakvim se sve besmislicama sreću u udžbenicima i šta sve nepotrebno uče đaci u našim školama. Vino se pravi od Isusove krvi, hromozomi su biljne štipaljke, a DNK merdevine



HUMUS je organski sastojak zemljišta koji nastaje raspadanjem ostataka izumrlih biljnih i životinjskih ostataka pri ograničenom prisustva vazduha u zemljištu. Ova definicija, verovali ili ne, može se naći u udžbeniku jednog domaćeg izdavača iz prirode i društva za treći razred osnovne škole!

Roditelji trećaka od kog se očekivalo da ovo nauči, organizovali su mini test za prijatelje. Napravili su večerinku, a udžbenik je kružio od jednog do drugog gosta. Ko iz cuga prepriča definiciju, dobija paket limenki piva. Ko je ponovi od reči do reči, dobija ekskluzivno uvozno vino. Bilo je puno smeha, ali pivo i vino nije „zaradio“ niko, pa su morali zajedničkim snagama da ga popiju.


Ovo je samo jedna anegdota koja pokazuje šta sve deca u Srbiji moraju da uče, i vrlo ilustrativno dočarava zbog čega mališani tradicionalno loše prolaze na „Pisa“ i ostalim međunarodnim testovima.

Druga, ne manje slikovita pričica, desila se roditeljima jednog prvaka. Pošto je sa gradivom iz veronauke otišao daleko ispred onog iz poznavanja prirode, kada ga je učiteljica, pričajući o voću, pitala da li možda zna od čega se pravi vino, prvak je spremno odgovorio: „Od Isusove krvi!“

- Činjenica je da su deci od prvog do četvrtog razreda najkomplikovaniji sadržaji iz fizike s kojima se sreću u okviru predmeta Svet oko nas ili Poznavanje prirode. Kasnije ih to prati i kroz fiziku, hemiju, biologiju - kaže Nataša Nikolić Gajić, potpredsednik Saveza učitelja Srbije.

Ona priznaje da ni sama ne bi mogla, iako dugo radi kao učitelj, da da tačnu definiciju humusa, a nije joj lako ni da osmogodišnjacima ili devetogodišnjacima objasni osobine pojedinih materijala. Recimo „plastičnost“. Kako bilo kome objasniti koliko je neki materijal plastičan kada nije napravljen od plastike?!

- Bitno je da deca znaju koliko je struja važna, korisna, ali i opasna, ali za njih je prilično apstraktno šta je ona zapravo, jer ne mogu da je vide.

Isto tako, važno je da deca kasnije, u višim razredima, nauče šta je „brend“ neke zemlje, a ne koliko ona primeraka takvih brendova ima. Recimo, Australija je poznata po ovcama, ali deca lude kada ih nastavnici teraju da znaju njihov tačan broj u ovoj zemlji. A ima i toga!

Naša sagovornica ne misli da je problem samo u udžbenicima, već i u nastavnicima, koji ne umeju da filtriraju gradivo, pa deca posle ne znaju kako da odvoje bitno od nebitnog.

Zato se uzda u nove standardde koje je propisalo Ministarstvo prosvete, i sa kojima bi trebalo da budu usklađeni i udžbenici i programi.

- Koleginica koja predaje biologiju više puta se žalila na udžbenik za sedmi razred - kaže Goran Vilotijević, direktor beogradske osnovne škole „Banović Strahinja“.

Osim što se redosled lekcija ne podudara sa planom i programom koji je propisalo Ministarstvo, i što su slike koje prate tekst loše i deci nejasne, đaci su zbunjeni i objašnjenjima pojmova.

- Na primer, autor je mitohondrije objasnio kao „peći ćelija“, hromozome kao „štipaljke“, a DNK kao „merdevine“! Ovo decu zbunjuje, umesto da im pomogne - kaže Vilotijević.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak