Држава скида царине на увоз пшенице?

Дневник 26.02.2011 07:12
Држава скида царине на увоз пшенице?


Покушај да обезбедимо довољно пшенице за наше потребе увођењем такси на извоз или, пак, квота, није нам успео јер се то није свидело Светској трговинској организацији али све је извесније да ће држава ипак укинути царине на увоз хлебног жита, што би заправо било и најбоље решење.





- То је најреалнија опција и препорука највећих житарских организација, извозника и трговаца пшеницом и вероватно једина ствар која може смирити домаће тржиште, не у погледу цене, већ количине. У том случају били бисмо сигурни да ћемо пшенице имати, ако већ не из домаћих ресурса, онда из увоза - каже за „Дневник” директор Продуктне берзе у Новом Саду Жарко Галетин.
Он очекује да ће Србија ипак увести мање количине хлебног жита јер је „озбиљна количина” отишла за Косово, што се у царинским евиденцијама не води као класичан извоз.
Иначе, за то тржиште отишло је више пшенице него лане, а укупно смо досад извезли преко 500.000 тона, што је заправо лимит, односно црвена линија коју не би требало прећи ако не рачунамо да ћемо домаће потребе за овом житарицом подмиривати из увоза.
- Држава може да скине царину на увоз јер то СТО подржава, за разлику од неких других мера, попут изовозних такси или квота које ова организација сматра протекционистичким - каже Галетин.
Иначе, супротно кретањима на светским берзама, код нас је цена пшенице на овосезонском максимуму од 32,18 динара по килограму, рачунајући и ПДВ-ом, односно 29,80 дин/кг без ПДВ-а. У односу на прошлонедељну цену, то је раст од 3,74 посто, саопштила је јуче Продуктна берза, на којој је ове недеље прометовано 100 тона пшенице.
На светским берзама пре пар дана овој је житарици нагло пала цена због дешавања у Либији. Наш саговорник објашњава да су велики, институционални инвеститори, односно инвестициони фондови заправо побегли са робних тржишта када је нафта почела нагло да скаче због грађанског рата у тој земљи, те су прешли на финансијска и тржишта нафте. Нагло су, наиме, почели да продају власничке позиције на терминским тржиштима, пре свега пшенице, којој је стога цена опала.
- Међутим, то ће се тржиште брзо опоравити. А када је Србија у питању, наши извозници пшенице знају да те робе нема и да управо они диктирају услове на домаћем тржишту јер нико други не може да понуди ту пшеницу - напомиње Галетин наводећи процене по којима ће јој цена „још мало да расте„ јер је нема.
Када власници пшенице изведу рачуницу, и уз могућу увозну цену, ипак ће имати добру позицију на тржишту, а очекује се да ће цена хлебног жита расти до 320-350 евра по тони.
У сваком случају, тренутна дешавања у Либији можда и нису утицала на наше тржиште али, како се год окрене, оно је компатибилно са светским и не може се одупрети променама глобалне климе, политике, расту цена нафте... Све што се дешава у свету погађа и нас, део смо тог великог тржишта па би био ред да отворимо границе и спустимо рампе и за неку другу пшеницу.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak