Razvijen najmanji solarni procesor
|
Samo devet kvadratnih milimetara zauzima senzor koji pokreće sunčeva energija, a koji bi baterije ubrzo mogao da učini sasvim zastarelim. Ovaj "paketić" na slici je sendvič od fotonaponske solarne pločice, baterije koja prikuplja energiju i logike vrlo raširenog procesora ARM Cortex-M3, čiji derivati pokreću i pametne telefone.
S dimenzijama 2,5 x 3,5 x 1 milimetar ovo minijaturno čudo je hiljadu puta manje od po veličini najpribližnijeg uporedivog procesora na tržištu, a kada se najpopularniji industrijski 32-bitni procesor ne bavi logičkim operacijama, u odnosu na komercijalnu konkurenciju troši 2.000 puta manje energije. A iz štedljivog stanja "sna" energetsko-logički paket budi se trenutno.
To čudo, čiju senzacionalno veliku sposobnost eventualno mogu razumeti elektroničari, pozdravljeno je ovacijama na Međunarodnoj konferenciji Solid-state Circuits, koja je održana u februaru u San Francisku, a sudeći po prijemu, vrlo brzo će naći veliki broj raznih primena i uvući se u svakodnevne živote miliona ljudi. "Naš sistem radi skoro nesmetano, a apsolutno bez ikakvog dopunskog napajanja, ako ga barem povremeno izložite dnevnom svetlu, jer je u tim uslovima sasvim nezavisan. Uopšte nije važno da li je to otvoren ili zatvoren prostor", kaže Dejvid Blaj (David Blaauw), profesor elektrotehnike i računarstva na Univerzitetu Mičigen.
Najvažnije je što ovaj tip procesora poznaje izuzetno mnogo kompjuterskih stručnjaka. Ne računajući Intelove procesore u računarima, energetski izuzetno ekonomični procesori iz porodice ARM, iz sveta palmtop računara i telefona već polako kucaju na vrata "pravih" računara. Jedna njegova verzija "kuca" u Apple-ovom iPad-u, zbog čega se proizvođač usuđuje da tvrdi da će ovaj uređaj prikazivati čak deset sati videa pre nego što ga bude potrebno dopuniti. Ovaj sistem najpre će omogućiti ugradnju komplikovanih biomedicinskih implanata, kao što su srčani stimulatori, čija će mikrobaterija, ako se ugradi čak i veoma mladim pacijentima, biti dovoljna da uređaj doživotno radi besprekorno. U medicini on bi mogao biti i jeftin, a pouzdan sistem za stalno telemetrijsko praćenje mnogih zdravstvenih parametara kod bolesnika koje treba stalno nadzirati, jer se sve te vrednosti u stvarnom vremenu mogu bežično prenositi na sisteme pod nadzorom lekara, ali i za buduće sisteme za hitnu pomoć. To znači da će se pacijentima koji su danas osuđeni na stalan zdravstveni nadzor znatno poboljšati kvalitet života pošto će im se povećati sloboda kretanja.