Мале странке губе повлашћен положај?

Предложено је, између осталог, да се предвиђени лимит за прилоге у једној години са 15 просечних плата за физичко лице и 150 за правно повећа на 20, односно 200 просечних плата. Предложено је и да из обавезе плаћања са рачуна на рачун буду изузети прилози до неколико стотина динара, као и чланарине.
Елвира Ковач која представља Савез војвођанских Мађара у широј радној групи за израду предлога закона, већ је предала писане сугестије радној групи, а за “Дневник” каже да њена странка није задовољна неким решењима, пре свега оним која регулишу финансирање из буџета
- Ова верзија закона предвиђа потпуно укидање процентуалног финансирања странака из буџета, а предлаже финансирање сразмерно броју освојених гласова. То ће највише угрозити мале странке, које би тако добиле немерљиво мање новца – објашњава Ковач.
Она каже да се проценти могу смањивати, али их не треба потпуно укидати.
Радна верзија закона предвиђа, између осталог и да политичке странке, које не освоје један одсто гласова, а учествују на изборима, морају сва средства која су добила из буџета да врате назад. Поред тога, све политичке странке биће дужне да дају гаранције у смислу јемства, из кога ће се наплатити тај (буџетски) износ новца уколико не освоје један одсто гласова.
Елвира Ковач каже да је и тај део законског решења за СВМ донекле споран и да су предали писану сугестију да се предвиди мање јемство за странке националних мањина.
- Примедбу смо имали и на члан 16, који је у начелу добар, али у ставу 2 пише да од добијених средстава, 20 одсто треба да иде на стручно усавршавање чланова. Лично се залажем за тако нешто, али правници су ми рекли да је то непримењиво – објаснила је Ковач.
Немања Ненадић из Транспарентности Србија за “Дневник” каже да је закон до сада уређивао да 30 одсто новца из буџета деле све странке, а да се 70 одсто распоређује према броју освојених места, али напомиње да не би било лоше и неко друго решење, попут новог да се странкама дели новац из буџета искључиво на односу броја освојених гласова и броја заступника у парламенту.
- То решење следи принцип да свако добије онолико колико у Парламенту има људи и сматрам да је такав избор фер. Са садашњим решењем, постоји и други проблем јер оно цементира износ који странка добије, на четири године. Ако се деси да у скупштини партија остане без чланова, и даље ће добијати тај новац из буџета, што није ни мало логично. Садашње решење, такође, изразито фаворизује мале странке које имају по једног или два посланика, које су ушле или на туђим или на мањинским листама, на основу природног прага, па би и то требало мењати. Може се бранити и један и други став јер, али мислим да је ново решење боље и за то се залажем – каже Ненадић.