Vraća se stari sjaj Rajačkim pivnicama
|
Vest da su Negotinske pivnice kandidovane za listu svetske kulturne baštine UNESCO, gromoglasno je odjeknula širom Krajine, a na najpoznatijim, Rajačkim, sa najvećim olakšanjem primio je Slobodan Mišić (45), jedan od najmlađih vinara koji podiže nove vinograde i uređuje pivnicu svojih dedova. Ne sumnja da će se pivnice naći na listi svetske baštine i nada se da će kvalitetom svog vina nadmašiti medalje svojih predaka i u pivnici ugostiti putnike namernike iz celog sveta.
Kada je pre nekoliko godina, posle smrti oca, preuzeo potpunu brigu o vinogradima i pivnici, poželeo je da Rajačkim pivnicama, u svetu jedinstvenom naselju kamenih kuća za spravljanje i čuvanje vina, povrati sjaj i duh iz 19. i početka 20. veka, kada se vino iz ovih podruma pilo na evropskim dvorovima. Išao mu je na ruku dobar glas o pivnicama koji se već pročuo po Srbiji i koji je počeo da na vrh brda iznad sela Rajca dovodi brojne turiste, ali je za razliku od većine već vremešnih meštana Rajca, koji su nudili svoja vina proizvedena na tradicionalan način, odlučio da proširi i osavremeni proizvodnju. Uz pomoć subvencija koje je davalo Ministarstvo poljoprivrede, kao jedan od najmlađih vinogradara u selu, formirao je nove vinograde i zajedno sa nasleđenim dogurao do četiri hektara. U podrumu svoje pivnice svake jeseni proizvede od 12.000 do 15.000 litara vina za koja je već osvojio medalje za kvalitet na sajmovima vina i tvrdi da od vinograda može dobro da se živi.
- Nije bilo lako, jer kad jednom izađeš iz vinograda, kad se
zaparloži, nema ti povratka. A ja to sebi nisam hteo da dozvolim zbog
oca Milana i deda Nikodija i medalja koje su donosili sa svetskih
sajmova vina, ali i zbog moje troje dece koja treba da znaju tradiciju
svoje porodice. Uhvatio sam se u koštac sa komplikovanom procedurom,
obimnom papirologijom i posadio 7.000 čokota „kaberne sovinjona“. A u
vinogradu, posla ima preko glave - priča Slobodan Mišić.
Svoju pivnicu, u duhu tradicije sa kojom je rastao i stasavao, adaptirao
je i učinio je dovoljno komfornom da u njoj može ugostiti i
najprobirljivije goste. Vinski podrum opremio je savremenim posudama, a
sprat uredio tako da može da primi i do pedesetak gostiju i smatra da je
spreman za trenutak kada će Rajačke pivnice postati deo svetske
kulturne baštine.
- Na žalost, od nekada 370 pivnica, koliko i kuća u selu, sada je ovde aktivno tek nešto manje od tridesetak, a to je tek da se kaže da i dalje postoje. Nema ni ljudi u selu, prazna je već svaka druga kuća. S druge strane, nema sumnje da su pivnice deo svetske kulturna baština. Tu titulu one su davno izborile svojom autentičnošću i kvalitetom vina koje se ovde spravlja. Iskreno se nadam da će se i naći na toj listi jer će to ipak biti siguran znak da ovo mesto neće biti zaboravljeno, a meni lično i dokaz da nisam uzalud naporno radio poslednjih godina - objašnjava Mišić.
A turisti dolaze, naročito u proleće. Statistika kaže da ih godišnje
ovuda prođe i do 20.000. Obilaze velelepne kamene vinske podrume koji u
sebi još nose sjaj nekih prohujalih vremena kada se čabar ovdašnjeg vina
plaćao suvim zlatom. Pedesetak litara za zlatnik, napoleon ili petlić,
kako su ga ovde zvali. Međutim, za još bolju valorizaciju ovog
lokaliteta, nedostaje još mnogo toga.