Na tržištu Srbije milioni lažnih dinara

Upravo zbog rasturanja lažnih novčanica pre dva dana uhapšena je grupa iz Kragujevca: Dejan Ž. (38), Nikola M. (21) i Aleksandar S. (21) zbog sumnje da su lažnim novčanicama plaćali robu u prodavnicama u Rači, Velikoj Plani, Smederevu, Požarevcu, Jagodini, a policija traga za onima koji su štampali hiljadarke.

- Bio je slučaj da je čovek dao 15 lažnih hiljadarki za stoku na pijaci u okolini Beograda - kaže za „Blic” Saša Marković, šef Odseka za suzbijanje prevara i falsifikata u beogradskoj policiji.

Falsifikovane novčanice grosisti pokušavaju da rasture i u malim radnjama, kioscima, noćnim klubovima.

- Ukoliko prodavac u kiosku primeti da je novčanica falsifikovana i izađe za rasturačem, ovaj je već pobegao. Grosisti pokušavaju da te novčanice rasturaju i na manifestacijama kao što su „Beer fest” ili Guča, gde zbog velike gužve prodavci nemaju vremena da zagledaju novac - kaže Marković.

On navodi da je ove godine u Beogradu podneto 15 krivičnih prijava protiv osumnjičenih za falsifikovanje novca. Zaplenjeno je 170 lažnih novčanica od hiljadu dinara, devet od 500 i po jedna od sto i 5.000 dinara. U Narodnoj banci kažu da je u Srbiji u prvih sedam meseci ove godine otkriveno 1.152 lažne novčanice od 500 i 5.863 novčanice od hiljadu dinara.

- Trend rasturanja falsifikovanog novca je u opadanju. Međutim, postoji i tamna brojka jer mnogi koji dobiju falsifikovanu novčanicu to ne prijavljuju policiji. Najzanimljivija za falsifikovanje jeste novčanica od 1.000 dinara. Naime, kada se njome plaća, dobija se kusur po nekoliko stotina dinara. Novčanica od 500 dinara nije toliko isplativa jer nema mnogo kusura. Nije zanimljiva ni od 5.000 dinara jer zbog njene vrednosti prodavac pažljivo zagleda i kupca i novčanicu - navodi Marković.

Marko Puletić, koordinator Odeljenja nacionalnih centara za borbu protiv falsifikovanja i analiziranje novčanica i kovanog novca, objašnjava da falsifikatori zloupotrebljavaju savremene tehničke i štamparske uređaje. Marković dodaje da su sve falsifikovane novčanice koje je zaplenila policija kompjuterske izrade, tzv. kućna radinost, a ne iz štamparija iza kojih stoji organizovana kriminalna grupa.
- Falsifikatorima se ne isplati da lažne novčanice štampaju u ofset štampi, koja je skuplja od kompjuterske izrade. Inače, falsifikovanjem mogu da se bave ljudi koji nisu iz kriminalne sredine, nego su samo dobri poznavaoci kompjuterske tehnike. S druge strane, rasturanje je mnogo ozbiljniji posao nego štampanje, pa su grosisti ljudi koji imaju neka iskustva u kriminalnim poslovima - navodi Marković.
Puletić napominje da se falsifikatori ovde i ne trude posebno jer građani novčanice ne zagledaju detaljno.

- Za razliku od dinarske, deviznu novčanicu svi detaljno zagledaju. Zbog toga je više od 90 odsto zaplenjenih falsifikovanih dinarskih novčanica loše i srednje izrade - kaže Puletić.