Krizna grupa i kosovska rupa

Ređaju se ministri spoljnih poslova. Prošle nedelje u Beogradu je bio Nemac Gvido Vestervele, ove Britanac Vilijam Hejg. BBC konstatuje da se vrši zajednički pritisak na Srbiju da zatvori pitanje Kosova i da prihvati kosovsku nezavisnost. "Radi se o tome što bi Britanci i Nemci hteli da za zemlje zapadnog Balkana važe isti uslovi, a jedan od ključnih uslova za ulazak u Uniju, od kojeg se pak u slučaju Kipra odustalo, jeste da ne postoji problem granica. Ako bi nastupila situacija u kojoj su Srbija, Bosna, Kosovo i Crna Gora zajedno sa Albanijom i Makedonijom u međusobno dobrim odnosima, onda bi, nakon ulaska Hrvatske, zajednički pristup zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji mogao da bude i konačno proširenje Unije. Čak iako njihov prijem nije planiran u bliskoj budućnosti, kako je to u Beogradu priznao nemački ministar Vestervele."

Toliko o Kosovu i EU na odvojenim kolosecima.

POSLEDNJA I PRETPOSLEDNJA NADA: Savet bezbednosti...

Posle te posete u Beogradu su se probudili komentari, neki udvorički prema Zapadu, neki satanizujući, u kojima se jure kvislinzi. A i opozicija, leva i desna, živnula. Jedni daju, drugi ne daju.

Povod za uzmuvanost je deo rečenica srpskog predloga rezolucije Generalne skupštine UN koji glasi: "Vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja..."

...i Generalna skupština UN

Navodno, formulacija o neprihvatljivosti jednostrane secesije odbija Prištinu od pregovora, a možda neki značaj ima i to što će se o toj rezoluciji raspravljati paralelno sa slučajem Nagorno Karabah, pa bi neke velike zemlje bile u neprilici da glasaju "unakrsno", jednom ovako, drugi put onako.

Pre nego što je srpska misija u UN predala 28. jula predlog rezolucije, Beograd je bio počeo konsultacije, prvo pozvavši vodeće diplomate EU i SAD, ali i Kine i Rusije da iznesu primedbe. Onda su do Beograda došla saznanja da neko sprema proalbansku rezoluciju. Sudeći po kasnijoj ljutitoj reakciji britanskog ambasadora u Beogradu, bio je to London. Beograd je u takvim okolnostima poslao svoj tekst rezolucije u Njujork, a u saopštenjima je tada naglašavano da je on podložan promenama sve do samog usvajanja. Pre nego što je Međunarodni sud pravde saopštio svoje mišljenje, radilo se na minimalističkoj rezoluciji u kojoj se sudska odluka "prima na znanje". Tačka. Brisel sada hoće rezoluciju kojom se pozdravlja mišljenje suda i odbacuje srpsku preambulu o jednostranoj secesiji.

EU i SAD govore o procesu dijaloga i o osiguranju mira i stabilnosti, što liči na novo pokretanje srpsko-kosovskih pregovora koji bi započeli tehničkom kooperacijom, uz izbegavanje statusnih pitanja.

Međunarodna krizna grupa je u četvrtak 26. avgusta 2010. u svom izveštaju broj 206 "Kosovo i Srbija posle mišljenja Međunarodnog suda pravde" pozvala Srbiju i Kosovo da odmah počnu razgovore, čiji bi cilj bio postizanje sveobuhvatnog kompromisa. MKG konstatuje da će se na sednici Generalne skupštine UN u septembru verovatno raspravljati o nacrtu rezolucije kojom se poziva na nove razgovore o Kosovu, a koju je Srbija podnela 28. jula.

Profil te grupe je poznat i ona ga ni sada ne menja. Ona nastupa kao kosovski advokat. Njen elaborat je zanimljiv jer po njemu zapadne zemlje koje priznaju Kosovo uglavnom postupaju i Beograd bi donekle mogao da zaključi šta ga čeka.

MKG pretpostavlja da bi Kosovo prihvatilo dijalog koji ne dovodi u pitanje njegov status ili teritorijalni integritet. Priština se nada da će mišljenje Međunarodnog suda pravde da njenom deklaracijom o nezavisnosti od 17. februara 2008. nije prekršeno međunarodno pravo obezbediti jak impuls za nova priznanja.

Na strani 3. tog 30 strana dugog elaborata MKG-a se, međutim, kaže: "Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde neće promeniti ništa od toga. Samo dalja diplomatska akcija može."

MKG konstatuje da Srbija, koja se kune da nikad neće ni direktno ni indirektno prihvatiti unilateralnu deklaraciju kosovske nezavisnosti, strahuje da će postati meta kampanje SAD u korist Kosova i da vidi malo prijatelja van tradicionalno gostoljubivog UN konteksta, gde se u Savetu bezbednosti Rusija i Kina suprotstavljaju priznanju Kosova, kao i još nekoliko nestalnih članica.

Kosovo, po MKG, tvrdi da mu i ne treba da brzo postane članom UN, dok Srbija izražava mišljenje da je članstvo u Uniji daleko da bi sada bilo uzimano u obzir. Iz Brisela, podeljenog na one koji priznaju i one koji ne priznaju Kosovo, opominju Beograd da je na "liniji sudara" sa EU, a iza sažetog i elastičnog jezika evropskih poziva verovatno stoji namera da se saradnja niskog intenziteta postepeno proširi na fundamentalna pitanja, na susedske odnose, pa i međusobno priznanje, što, kako se kaže u izveštaju Međunarodne krizne grupe, zahtevaju u evropskim integracijama.

Krizna grupa tvrdi da sada postoji veći osećaj za politički realizam o kosovskoj temi u Tadićevoj vladi nego što je njegov prethodnik Koštunica ikad demonstrirao – do tačke, kako kažu, denuncirajući, da neki zvaničnici izgleda traže kreativan način da Srbiju oslobode tereta kakav je postalo Kosovo. Srpska vlada navodno traži značajne ustupke za spasavanje časti, kako bi ubedila nacionalističke elemente da nije prodala nacionalne interese.

I Priština je, po MKG, postala realističnija što se tiče onoga što ona i njeni međunarodni prijatelji mogu da završe na severu Kosova.