Da li je teško podmititi političare u Srbiji?

Setih se jednog starog domaćeg filma gde u nekoj varošici na sastanku jedne od vodećih političkih partija bogati fabrikant pokušava da natera dosadašnjeg poslanika da se ponovo kandiduje. Drži kalendar u ruci koji pokazuje da je tog dana utorak, a kaže kandidatu: “Hajde da se kladimo u sto hiljada da je danas sreda.“ Naravno pošto je utorak, gubi opkladu i na ruke političkom kandidatu isplaćuje sto hiljada. Opklada “uspela“, svi sretni i zadovoljni!
Ovih dana jedna od aktuelnih vesti je priča o novom zakonu o finansiranju političkih stranaka. Novi zakon predviđa ukidanje anonimnih priloga i nalaže da svi prilozi moraju biti javno objavljeni na web sajtu partija. Kako to lepo zvuči, nema anonimnih donacija i sve ima da bude javno i transparentno. Da li i vi verujete da se zakonskim aktom u ovoj zemlji nešto može promeniti? Da li su i ranija društva od Vavilona naovamo imala želju da svoje političke lidere nateraju da budu otvoreni i transparentni?
Kada su u igri ogromni poslovi i velike, ozbiljne sume novca, nepraktično je koristiti gotovinu, jer to nisu više koferi već kontejneri novca, onda vešti politički manipulatori koriste pogodnosti ofšor bankarstva Nažalost, uvodna priča o korumpiranom političkom kandidatu i opkladi kojom je “legalno“ osvojio mito karakteristična je za sva vremena i sve društveno-političke sisteme. Setite se ne tako davne priče o prethodnom guverneru  Narodne banke Srbije koji je na Dedinju kupio vilu za trista hiljada evra, koja je na tržištu nekretnina procenjena na preko milion evra. Bilo je tada čak i komičnih situacija gde su mnogi imućni ljudi iz političkog i privrednog života ponudili da guverneru odmah ponude milion evra za kuću. Šta mislite koliko je takvih i sličnih kupovina bilo u našoj političkoj istoriji?
Zamislite da vam komšija zakuca na vrata i kaže da će vam dati deset hiljada evra za pocepanu sofu koju držite u hodniku? U ovom slučaju postoje samo dve moguće kombinacije. Ili je vaš komšija potpuno odlepio i zaslužio produženi boravak u „Lazi“, ili od vas nešto očekuje za uzvrat.  Mislite da je prodavac guvernerove kuće bio, otkačeni ludak ili ovo drugo? Šta mislite kako se kupuju i prodaju politički glasovi u Srbiji? Da li neko ko želi da kupi političara ili stranku ode u banku i sa svog bankovnog računa legalno prebaci novac  na službeni račun političke stranke? Da li se i u svetu mutne radnje obavljaju preko legalnih računa i prijavljuju javnosti, ili se to radi nešto drugačije?
Da se upitamo kako možete nekoga podmititi, a da to ostane tajna? To ne mora biti gotovina, premda je to najuobičajeniji i najpoželjniji način političke manipulacije. Ne mora biti ni poklon ili opklada k’o u uvodnoj priči. Mito može biti to da vam zaposle dete, sestru ili svastiku. Mito može biti da vam asfaltiraju prilaz do vikendice, istovare kamion šodera ili poklone sto kvadrata hrastovog parketa. A da ne pominjemo korišćenje vile, jahte, aviona, limuzine... da ne nabrajam dalje.
Jedan od najčešćih vidova podmićivanja je da u stvari korist ima neko treći koga je teško povezati sa predmetom podmićivanja. Nešto kao trostruka kompenzacija. Ja učinim tebi, ti nekom drugom, taj neko drugi nekom trećem, a neki treći opet meni, i tako u krug. Ovaj vid političke manipulacije je najteže otkriti, jer se učinjena usluga vraća u budućnosti kad se već zaboravilo da je ikada i učinjena. Inače, najpopularnija je i na razvijenom Zapadu gde političari po prestanku političke karijere obično počinju novu karijeru u biznisu, pa tek tada naplaćuju davno učinjene usluge.