Milošević sarađivao s Tribunalom još 1996.

Miloševićevu saradnju sa Međunarodnim sudom potvrđuje i jedan razgovor s početka 1996, koji je Mladić, tada već optužen za ratne zločine, vodio sa Momirom Bulatovićem, tada predsednikom Crne Gore. Bulatović u tom razgovoru prenosi Miloševićev zahtev Mladiću da u Hag pošalje svog pomoćnika generala Zdravka Tolimira da svedoči.

- Generale, to je neophodno, predsednik Milošević to očekuje. Milutinović je bio na razgovorima sa Kasezeom. Dobijena su jaka uveravanja da na njih niko ne može politički da utiče... - govorio je predsednik Crne Gore komandantu vojske Republike Srpske. Međutim, Mladić se nije slagao sa time da u Hag pošalje Tolimira, koji je uhapšen 31. maja 2007.

Milan Milutinović je u vreme kad se razgovor vodio bio ministar spoljnih poslova, a Antonio Kaseze prvi predsednik Haškog suda.

Iz istog perioda datira snimljeni telefonski razgovor između Mladića i Momčila Perišića, komandanta Vojske Jugoslavije, koji ilustruje probleme u odnosima vojnog komandanta bosanskih Srba sa Miloševićem. Naime, u tom razgovoru, uz mnogo psovki, Perišić nagovara Mladića da poseti Miloševića, međutim on to odbija, navodeći da je bolestan. Zanimljivo je da je najviše psovki koje su izgovorili komandanti dve vojske bilo upućeno bogu. Mladić je uspeo da u jednoj kratkoj rečenici čak dva puta opsuje boga.

Kasete i kompakt diskovi sa telefonskim razgovorima za koje se veruje da ih je Mladić tajno snimao zaplenjeni su u kući njegovog sina Darka u februaru ove godine.

- Mladić je snimio više od 40 sati telefonskih razgovora, među kojima su oni sa Miloševićem, Radovanom Karadžićem, Jovicom Stanišićem, Dobricom Ćosićem, Momirom Bulatovićem i drugima. Oni su dragocen materijal i pronađeni su zahvaljujući dojavi - kaže izvor “Blica” upoznat sa istragom.

Sve je više dokaza da je Milošević sarađivao sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, koji je osnovao Savet bezbednosti UN rezolucijom 827 25. maja 1993. Milošević je u procesu pokrenutom protiv njega u Hagu pokušao da ospori legitimitet ovog suda.

Jedan od dokaza njegove saradnje sa Hagom jeste i hapšenje Dražena Erdemovića u Srbiji 2. marta 1996. On je odmah priznao da je bio u streljačkom vodu u Srebrenici i za to je kasnije osuđen. Pretpostavlja se da je uz odobrenje Miloševića krajem septembra 1998. bosanski Srbin Stevan Todorović uhapšen i izručen Hagu.

Čak i nakon što je optužen i sam Milošević, a za vreme njegove vladavine, bilo je hapšenja u Srbiji po haškim optužnicama. Tako je 21. aprila 2000. uhapšen još jedan optuženik iz RS Dragan Nikolić Jenki. Inače, Haško tužilaštvo je Mladića optužilo 24. jula 1995, a Miloševića maja 1999. Protiv Mladića je optužnica menjana i sada se tereti za genocid u Srebrenici, opsadu i granatiranje Sarajeva. Milošević je bio optužen za zločinački poduhvat i za ratne zločine u Hrvatskoj, BiH, kao i u Kosovu i Metohiji.