Srbi južno od Ibra, svetinje SPC i sever Kosova ključne teme novih pregovora

Hejg će u 13.30 razgovarati s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, a u 15.30 s delegacijom Vlade Srbije, s premijerom Mirkom Cvetkovićem na čelu. Dostizanje kompromisnog rešenja o srpskoj rezoluciji svakako će biti najvažniji deo Hejgovog susreta u četiri oka s Tadićem, a o istoj temi juče su u Beogradu sa savetnikom predsednika Republike Jovanom Ratkovićem i političkim direktorom Ministarstva spoljnih poslova Borkom Stefanovićem razgovarali ambasadori SAD pri EU i NATO Vilijam Kenard i Ivo Dalder.

Prema rečima Danasovih sagovornika, dolazak Hejga u Srbiju samo nekoliko dana nakon prošlonedeljne posete šefa nemačke diplomatije Gida Vestervela ne treba da čudi, jer je Beograd poslao jasne signale, direktne, ali i "između redova", da je kompromis sa EU oko rezolucije o Kosovu moguć. To je naišlo na pozitivan prijem među evropskim zvaničnicima, a nemačka vlada je juče i zvanično reagovala. "Mi kao pozitivnu ocenjujemo spremnost srpske strane na razgovore u Briselu", rečeno je u Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu.

Zapadne diplomate ističu da učestale posete Beogradu visokih zvaničnika zemalja EU i SAD nisu i ne treba da se shvate kao pritisak. Naprotiv, one su dokaz da je Srbija centralna i najvažnija zemlja regiona Zapadnog Balkana, s kojom je neophodno imati odnos partnerstva i dogovora. Zapad tumači odluku Beograda da uputi u UN rezoluciju "bez adekvatnih konsultacija" kao "kratkotrajno iskakanje", koje može biti rešeno ublažavanjem teksta rezolucije, i to ili dogovorenim amandmanima koje bi u GS UN podnela EU ili tako što će Srbija sama izmeniti svoj tekst, što je ipak manje verovatno. Unija ne želi da usporava njene evropske integracije i time je destabilizuje, ali će dogovor o rezoluciji biti presudan za dalji odnos njene 22 članice prema Beogradu.

S druge strane, kažu Danasovi sagovornici, državni vrh Srbije, ključne zemlje EU i SAD sve su bliži dogovoru o tome šta bi trebalo da bude naredni korak, nakon izjašnjavanja Generalne skupštine UN. To su pregovori Beograda i Prištine o tri ključne tačke - neka vrsta samouprave za srpske opštine na severu Kosova, položaj crkava i manastira SPC, uključujući i njihovu eksteritorijalnost, kao i garancije za zaštitu Srba južno od Ibra. Ovi razgovori bili bi održani uz pokroviteljstvo EU, koja bi, zajedno sa SAD, "ohrabrila" vlasti u Prištini na dogovor s Beogradom. Sve uključene strane nastojale bi da statusno pitanje nekako drže po strani, odnosno da Srbija ne pokreće tu temu, a da Kosovo "ne gura prst u oko" svojim srpskim sagovornicima.

Sagovornici Danasa ističu da je za najmoćnije članice EU, osim osude jednostrane secesije i poziva na dijalog o svim otvorenim pitanjima, u tekstu rezolucije za GS UN posebno sporan poslednji pasus, u kojem se poziva da se o Kosovu ponovo razgovara na sledećoj sednici Generalne skupštine. Ministar Vestervele je prošle nedelje, na balkanskoj mini-turneji, to jasno formulisao rekavši da je nezavisnost Kosova za Berlin realnost o kojoj "više nema diskusije", ali da je "neophodan dijalog o praktičnim pitanjima i boljim uslovima života", kao i da zemlje EU smatraju da je "šansa za to konferencijski sto u Briselu, a ne u Njujorku". Ujedno je istakao da te stavove iznosi posle konsultacija s visokom predstavnicom Unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, zemljakinjom ministra Hejga.