Kako lešinari čerupaju srpsku ''Trepču''

Celokupnu imovinu „Trepče“, ili pak imovinu „Trepče jug“ kojom sada upravljaju Šiptari, tzv. Kosovska poverilačka agencija može samoinicijativno da rasproda. Ako režim u Beogradu bude i dalje „spavao“, a UNMIK ili EULEKS tako nešto aminuju, Srbija će i formalno ostati bez svog giganta. Pitanje je samo ko će u „čerupanju“ imovine „Trepče“ biti brži? Da li li štiptarske vlasti, UNMIK ili srpsko rukovodstvo na čelu sa Jovanom Dimkićem?

Ko od njih najviše pustoši „Trepču“ tokom poslednje decenije, gotovo da je nemoguće izmeriti. Svi oni daju svoj maksimalni „doprinos“, ne bi li iza sebe ostavili samo pepeo i uspomenu na „Trepču“. Svakako nema dileme da je stavljanjem „Trepče“ pod kontrolu UNMIK-a i KFOR-a, otpočeta priprema terena da se na kratkoročnom planu ovaj srpski gigant uništi, a da se na dugoročnom planu totalno preotme od Srbije. Pošto je uništavanje daleko brži i lakši proces, imovina „Trepče“ se prodaje po bagatelnim cenama i arči na sve moguće načine, ali o tome nadležni organi u Srbiji ćute i sve mirno posmatraju.

Zato je neophodno ukazati kako se sistematski pustoši srpska „Trepča“.

KOME OKUPIRANA „TREPČA“ PUNI DžEPOVE?

Po preuzimanju „Trepče“, UNMIK je formirao administrativno telo pod nazivom „TREPČA KOSOVO UNDER UNMNIK ADMINISTRATION“, koje je potom preuzelo ingerencije nad upravljanjem sredstvima preduzeća (aktiva), dok ih pasiva uopšte nije interesovala (akcijski kapital, obaveze prema dobaljačima, bankama, fondovima, fiskalne obaveze). Za glavnog menadžera, od strane UNMIK-a, prvo je postavljen Jan Bergstrom, a potom Charles C. Brown, Patrik Grman, Paul Nelles... Funkcionalna podela kombinata je izvršena na dva dela i to: „Trepča-UNMIK-jug“ (direktor Nazmi Mikulovici) i „Trepča-UNMIK-sever“ (direktor Jovanom Dimkić). Nakon toga, skoro svi materijalno finansijski tokovi su vršeni preko novopostavljenog menadžmenta („Trepča-UNMIK“).

Iz dokumenta koji nosi oznaku „poverljivo“, a koji je, u decembru 2004. godine, sačinjen za potrebe UO „Trepče“, vidi se da je, od oktobra 2001. godine, novo rukovodstvo vršilo prodaju granulisane šljake i olovne prašine koja se nalazila u krugu fabrike „Trepča-UNMIK-sever“. Prodaja ovog, kako se navodi „otpadnog materijala“, vršena je po nalogu glavnog (stranog) menadžera „Trepče“, a u cilju „čišćenja industrijskog kruga u Zevečanu od otpada“. Ugovore sa cenama i količinama, po modelu anglo-saksonskog prava, potpisivao je, kako se navodi, na bazi „najbolje ponude“, iskuljčivo glavni menadžer „Trepče“.

Prodaja 10.000 t granulisane šljake po ceni od svega 15 DM/t (ukupno: 75.000 DM), izvršena je firmi „Most-color“ iz Beograda, po ugovoru iz oktobra 2001. godine. U periodu od februara do avgusta 2003. godine, u više navrata, izvršena je prodaja olovne prašine preduzeću „Metal-Hemico“ iz Šabca. Oko 16.500 t je prodato po ceni od 42 USD/t, dok je 15.751t prodata poceni od 53,50 USD/t, čime je ostvarena zarada od preko 1,5 miliona USD. Međutim, naš sagovornik, jedan od bivših rukovodioca u kombinatu „Trepča“, tvrdi da je na ovom poslu kombinat „Trepča“ višestruko oštećen, jer je prodajna cena granulisane šljake i olovne prašine bila višestruko niža od tržišne.


KUŠNER SPROVEO UPAD U „TREPČU“

Podsećanja radi, „Trepča“ je okupirana još 14. avgusta 2000. godine, kada je, u ranim jutarnjim časovima, oko 900 pripadnika KFOR-a opkolilo, a potom i blokiralo rad ovog kompleksa u Zvečanu. Pod izgovorom da se „Trepča“ u svom radu nije pridržavala „ekoloških standarda“, u akciji okupacije su učestvovali britanski, francuski, danski i pakistanski vojnici KFOR-a. Prvo je izvršen upad u topionicu olova u kojoj su pretežno bili zaposleni Srbi, a zatim je oko 150 vojnika Engleskog kraljevskog puka upalo u trepčin hotel „Zvečan“. Nakon preuzimanja industrijskog kruga, izvršen upad u upravnu zgradu „Trepče“.

Istog jutra je UNMIK policija izvršila upad u zvečanski Radio „S“, prekinula program i oduzela opremu za emitovanje radijskog programa. Inače, ovo je bio jedini, lokalni servis informisanja na Srpskom jeziku, a njegovo zatvaranje je naredio Sajmon Hejzlok, tadašnji UNMIK-ov komesar za medije. Da okupacija „Trepče“ izgleda kao sasvim legalan akt, postarao se niko drugi nego Bernar Kušner, tadašnji šef UNMIK-a.

Godinu dana pre upada u „Trepču“, tačnije 25. jula 1999. godine, Kušner je doneo uredbu kojom: „UNMIK ima nadležnost nad pokretnom i nepokretnom imovinom (uključujući bankovne račune), i svakom drugom imovinom koja je vlasništvo, ili je registrovana u ime Savezne Republike Jugoslavije ili Republike Srbije, a koja se nalazi na teritoriji Kosova“. Dakle, Kušner je na primeru „Trepče“ najbolje pokazao šta jedna njegova uredba, praktično znači za našu državu. „Oni koji su upravljali „Trepčom“ nisu uspeli... nekoliko ljudi je profitiralo, dok je zajednica patila“, izjavio je Bernar Kušner, nakon preuzimanja „Trepče“.