Rasvetljeno streljanje Draže Mihailovića

Homen je rekao Tanjugu da je Komisija, čiji je on član, utvrdila ko je uhapsio Mihailovića, gde i na koji način, gde se nalazio tokom pritvora u Beogradu i šta se sve dešavalo tih dana.

"Jedino što još ne možemo sa stopostotnom sigurnošću da tvrdimo je tačno mesto gde je sahranjen. Nije sporno da se to mesto nalazi u Beogradu i da postoje dve lokacije gde je moglo da bude izvršeno streljanje, ali želimo da imamo čvrste dokaze sa kojima bi izasli u javnost", istakao je Homen.

Jedna od nepoznatih okolnosti bio je i tačan datum streljanja, ali je prema rečima Homena, iz informacija saslušanih svedoka Komisija utvrdila da je to bilo 17. jula 1946. godine, uz potvrdu dokumentacije iz poverljivih arhiva Velike Britanije.

Britanske službe početkom juna su po prvi put otvorile svoje tajne arhive srpskoj vladi i tužilaštvu u kojima se nalaze podaci o datumu egzekucije bivšeg generala vojske Kraljevine Jugoslavije.

Obimna dokumentacija broji nekoliko desetina hiljada strana i tiče se raznih događaja u periodu od 1941. do 1946. godine.

Pred Višim sudom u Beogradu za 16. septembar zakazano je prvo ročište u postupku za rehabilitaciju Mihailovića.

Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je Draža Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava.

Posle toga streljan je kao držani neprijatelj "broj jedan", a do danas nije javno objavljeno gde je i kada sahranjen.