20 godina kasnije: Još uvek u seni rata

Države u kojima je intenzitet ratnih sukoba bio manji, bolje podnose nasleđe ratnih nemira, dok bivše jugoslovenske republike u kojima se razvila snažna percepcija pobednika, kao što su Slovenija i Hrvatska, lakše konstruišu i neguju svoju istorijsku naraciju, kaže u komentaru za Dojče vele Denis Grac, doktor političkih nauka i član sarajevskog Alumni centra za interdisciplinarne postdiplomske studije.

„Činjenica da se Hrvatska sama oslobodila i izvojevala najupečatljiviju vojnu pobedu za vreme jugoslovenskih ratova iz 90-ih uveliko utiče na odnos vlasti i društva prema ratu i ratnim ranama. U takvoj atmosferi lakše je podneti, ali i potisnuti ratne zločine koji su bili propratna pojava svih ratnih sukoba na prostoru bivše SFRJ“, kaže Grac.

On naglašava da u državama u kojima su ratni zločini počinjeni u velikom obimu i sistemski, kao svrha i metoda realizovanja ratnih ciljeva (stvaranje etnički homogenih republika, genocid nad Bošnjacima u Bosni i Hercegovini) još nema konsenzusa o načinu na koji društvo mora da se nosi sa krvavom prošlošću.

Saradnja je neminovna, ako se želi u EU

Uprkos ratnim ranama, bivše jugoslovenske republike teže Evropskoj uniji, a procesi evropskih integracija nalažu međusobnu saradnju čije se konture naziru tek izborom Ive Josipovića za hrvatskog predsednika. „Veliki iskorak je saradnja u oblasti pravosuđa, posebno u borbi protiv prekograničnog kriminala, u čemu prednjače Hrvatska i Srbija“, kaže politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić.

„Hrvatska je sve prevode potrebne za ulazak u Evropsku uniju, u delu usklađivanja zakona i propisa, dala BiH i Srbiji, što je velikodušan i dobar gest“, kaže Topićeva. Upozorava, međutim, da se najveći problemi u normalizaciji odnosa vežu za BiH. „Svaki iskorak koji se napravi u ovom pravcu, posebno na relaciji BiH – Srbija biva dočekan na nož i opterećen je frustracijama“, ističe Tanja Topić, podsećajući na reakcije u Republici Srpskoj nakon Istanbulske deklaracije.

„Saradnje uopšte nema među onim državama koje još nisu uspostavile diplomatske odnose (Kosovo i Srbija) ili čiji odnosi su još uvek opterećeni ratom i njihovim ulogama u njemu (Srbija i Bosna i Hercegovina), posebno u pogledu priznanja ratne odštete, organizovanja agresije, preuzimanja odgovornosti za počinjene ratne zločine, međusobna izručenja optuženih i osumnjičenih te u pogledu hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića“, ističe dr Denis Grac.

Nacionalističke politike otežavaju evropske procese

Grac smatra da su nacionalističke stranke glavni faktori opstrukcije napretka u međunacionalnim i međudržavnim odnosima jer nacionalisti „nisu samo katalizatori ratnih sukoba u regionu već i njihovi agregati“. „To je posebno vidljivo u postdejtonskoj BiH, u kojoj upravo nacionalističke stranke svojom izraženo destruktivnom i šovinističkom politikom onemogućavaju prevazilaženje krize i opštedruštveni napredak“, kaže Grac.

Bildunterschrift: Saradnja u regionu se intenzivira: Tadić i Josipović u Subotici

Grac tvrdi da je saradnja država nastalih raspadom SFRJ moguća i bez podsticaja (ili prisile) međunarodne zajednice. „Mi nismo samo bili žitelji jedne države, već smo delili i zajedničku kulturu, jezik, pa i pogled na svet. Naša društva su duboko isprepletena, sudbinama, potrebama pa i zajedničkom prošlošću. Bez da prizivam neku staru, sentimentalnu Jugoslaviju, ja se još uvek bilo gde u bivšoj SFRJ osećam dobrodošlim“, kaže Grac.