Arheologija – Pračovek iz Sićeva
|
Do ovog leta, na arheološkoj mapi Srbije nije postojao lokalitet iz starijeg kamenog doba. A onda je obznanjeno senzacionalno otkriće. U dve pećine u Sićevačkoj klisuri pronađeni su ostaci neandertalskog staništa, ali i ostaci ljudskog pretka za koga se pretpostavlja da je hodao ovim prostorima pre nekoliko stotina hiljada godina, a možda i pre čitavih milion godina! Otkriveni su slučajno. Neko je, naime, prekopao lokalitet u pećini tražeći mitski ćup sa zlatom, ali u izbačenoj zemlji arheolozi su kasnije otkrili nešto mnogo značajnije: ostatak donje vilice hominida, najstariji do sada pronađeni trag o ljudskom prisustvu na ovom tlu
Kada je praistorija u pitanju, prostor na kojem živimo bogat je značajnim nalazima. To se naročito odnosi na srednje i mlađe kameno doba – biser kao što je lokalitet Lepenski Vir, kao i ostaci vinčanske i starčevačke kulture, jesu izvanredno svedočanstvo o drevnim ljudskim zajednicama u ovom delu sveta. Međutim, tragovi iz još dublje prošlosti, iz paleolita, tj. starijeg kamenog doba, gotovo su potpuno bili nedostajali, ili se bar tako činilo – sve do ovog leta.
Naime, sredinom avgusta je završena ovogodišnja kampanja istraživanja dveju pećina – Velike i Male Balanice, koje se nalaze u Sićevu, nadomak Niša. Prema tvrdnjama rukovodioca istraživanja prof. dr Dušana Mihailovića, na ovom nalazištu je prikupljeno čak više hiljada alatki koje je proizveo pračovek – neandertalac. To bi samo po sebi bilo izvanredna vest, ali je nadopunjena i pronalaskom iz dubljih, starijih slojeva Male Balanice, gde je otkrivena vilica hominida, još drevnije ljudske vrste, koja je prethodila neandertalcu. Što je značilo da su u istoj pećini, ali u drugo vreme, taj prostor nastanjivala dva tipa pračoveka!
Iako je priličan broj domaćih medija preneo ove informacije, to u stvari nisu bile tako "friške" vesti, kao što je u prvi mah izgledalo, s obzirom da su strane agencije o tome izvestile još pre dve godine. Razlog što je ovdašnja javnost o tome bila obaveštena sa zakašnjenjem jeste upravo zaštita ovog nalazišta, od nas samih. Naime, izgleda da su istraživanja, koja su započela pre nekoliko godina, inspirisala i nepoznatog genija iz naroda, koji je verovatno došao do zaključka da se u pećini traga za zakopanim zlatom. U nameri da on bude prvi koji će se tog blaga dočepati, u unutrašnjosti pećine Male Balanice iskopao je rupu dubine čitava četiri metra. Kada je ekipa Narodnog muzeja u Beogradu koju je predvodio arheolog Dušan Mihailović ispitivala situaciju nastalu nakon ovog vandalskog raskopavanja, u izbačenoj zemlji je otkriveno nešto što je možda bilo (bar sa naučne tačke gledišta) vrednije od ćupa sa zlatom: ostatak donje vilice hominida – što je najstariji do sada pronađeni trag o ljudskom prisustvu na ovom tlu.
Može se samo spekulisati o tome šta je sve zauvek izgubljeno ovako nekontrolisanim kopanjem, ali je odlučeno da se slične situacije u budućnosti spreče tako što se u domaćoj javnosti ne bi govorilo o ovom nalazu, sve do izgradnje kapije koja zabravljuje pećinske ulaze.
PEĆINSKO BLAGO: "Kost koja je pripadala hominidu pronađena je još 2006. godine", kaže Dušan Mihailović. "Bilo je to u vreme kada smo počeli da raščišćavamo nalazište, koje je prilično oštećeno. Naravno, smešno je kada razmišljate da su ti ljudi tragali za nekakvim zlatnim predmetima u slojevima koji su stari stotinama hiljada godina, u glini i kamenu…
Ja sam iskopavanja u tim pećinama započeo još 2004. godine, i prvo smo počeli da istražujemo Veliku Balanicu, gde smo pronašli ogromnu količinu kamenog oruđa, za koje smo odmah uvideli da pripada srednjem paleolitu i da se može vezati za neandertalce, a godine 2005. smo pronašli kamena oruđa i u manjoj pećini, Maloj Balanici, i to na površini tla. Kost hominida se nalazila u slojevima znatno ispod nivoa na kome smo pronašli neandertalske artefakte, dakle brzo smo došli do zaključka da su u pitanju puno stariji nalazi. S obzirom da sam tada uspostavio saradnju sa koleginicom Mirjanom Roksandić, profesorkom antropologije na Vinipeg univerzitetu u Kanadi, odlučili smo da bi nekakvu informaciju trebalo plasirati u javnost, tako da smo dali izjavu agenciji Rojters, što niko u Srbiji nije čak ni primetio, i moram reći da sam zbog toga bio srećan, zato što sam se plašio da bi objavljivanje vesti značilo da će neko nepozvan opet otići u pećinu i krenuti da kopa..."
Nakon što su obe pećine zaštićene, leta 2010. godine je, konačno, i u našim medijima obelodanjena informacija o nalazima u Velikoj i Maloj Balanici. U međuvremenu, tokom 2008–2009, tim arheologa je prosejavao odbačenu zemlju koja je ostala iza tragača za blagom, i tu su zatekli još četiri nalaza kostiju, takođe delove donje vilice i delove postkranijalnog skeleta, falange i ključne kosti hominida, ali je taj materijal toliko fragmentovan da je teško izvršiti precizniju analizu. Ipak, s obzirom da su ljudski ostaci iz tako duboke prošlosti u čitavom svetu prava retkost, i da su na većini nalazišta nađene samo po jedna ili dve kosti, može se pretpostaviti da bi nastavak iskopavanja unutar pećina u Sićevu mogao da pruži još mnoga iznenađenja.
Jedno od važnih pitanja je utvrđivanje starosti kosti vilice hominida. Uzorkom se u ovom trenutku bave vrhunski autoriteti u ovoj oblasti iz Francuske i Kanade, koji bi trebalo da rezultate analize saopšte u roku od nekoliko meseci. Za pretpostaviti je da će objavljivanje starosti nalaza biti od značaja već i zbog toga što će to odrediti vreme najranijeg (bar za sada poznatog) prisustva čoveka na našem području. U iščekivanju rezultata analize, Dušan Mihailović ističe: "Trenutno, naše su informacije pomalo kontradiktorne. Na osnovu ostataka faune koja je tu pronađena čini se da je nalaz star oko 130 hiljada godina. Međutim, postoje elementi koji upućuju na znatno veću starost od preko 150.000 ili 200.000 godina, što bi bila minimalna starost, dakle ne bi bilo iznenađenje ako se utvrdi da je nalaz star 300.000 godina ili više, ali je sada o tome nezahvalno nagađati. Ono što je zanimljivo jeste da ta vilica ima veoma arhaične karakteristike. O tome bi verovatno mogla više da kaže antropolog Mirjana Roksandić, ali čini se da vilica najviše odgovara primercima koji su stari između 600.000 i milion godina."
Za razliku od ogromne količine alatki neandertalskog porekla, njihovi preci, hominidi, koji su takođe poznavali veštinu izrade oruđa, nisu ostavili tragove svog prisustva u sićevačkim pećinama. Izuzetak je kamena alatka nađena u Velikoj Balanici, jedan jedini odbitak za koji se pretpostavlja da bi moglo da bude delo hominida. Ova pećina još nije u potpunosti istražena – za sada su iskopavanja vršena na ulaznom delu, a tek predstoji rad na ostatku prostora, gde je uočen sloj bogat nalazima. Velika Balanica je duga oko 35-40 metara, široka 15-20 metara, dok se na udaljenosti od svega desetak metara nalazi Mala Balanica, dužine nekih 25 metara i širine između 5 i 7 metara. Manja pećina je u jednom momentu verovatno bila potpuno ispunjena sedimentom, zahvaljujući čemu se i očuvala.