Одзвонило великим преварама у станоградњи?
|
Уредба о критеријумима за одређивање понуђача који могу учествовати у реализацији пројеката сходно Закону о подстицању грађевинске индустрије у условима економске кризе и вођење јединственог регистра инвеститора значи да ће сваки купац стана пре потписивања уговора моћи да провери ко је инвеститор, да ли има све дозволе за изградњу, да ли се против њега води судски спор и да ли је раније имао пријаве Грађевинске или Урбанистичке инспекције.
У Министарству за
животну средину и просторно планирање обајшњавају да је намера да се
спрече преваре јер купци више неће морати да верују инвеститорима на
реч, већ ће видети да ли они поседују грађевинску дозволу, за чије
издавање ће услов бити упис у регистар.
Свака општина у Србији мора да направи регистар, односно базу података о инвеститорима који су добили грађевинску дозволу, што би се, по садашњој процени, могло завршити до октобра. Онај ко одлучи да купи стан моћи ће на интернету да пронађе податке о томе шта је инвеститор раније градио, где и шта тренутно ради, од локације до спратности зграде и броја станова, све до тога да ли има неких неизмирених дуговања.
Таква сазнања умногоме ће определити купца стана за одређеног инвеститора, а, с друге стране, проредиће се и њихов број, на чему су годинама инсистирали у удружењима грађевинара. Секретар Удружења у Привредној комори Војводине Жарко Чађеновић каже да су се управо грађевинци највише залагали за то да се међу инвеститорима повуче црта, тражећи, осим лиценце, и да положе гаранцију у вредности објекта који ће градити јер не само што су купци некретнина остајали и без пара и без станова већ су понекад и подизвођачи, због прекида радова, остајали кратких рукава.
Сада када сваки град и општина буду имали увид у регистар инвеститора, који неће ни моћи добити грађевинску дозволу за изградњу уколико нису уписани у регистар, купци станова биће заштићени на одговарајући начин. На локалним самоуправама је да се технички опреме за тај посао и да почну да прикупљају и ажурирају податке о инвеститорима са свога подручја.
Одређено је, између осталог, да понуђач који жели да конкурише за извођење радова на објектима високоградње мора имати, за изградњу 800 квадрата, најмање један скип или мањи кран у власништву и најмање 20 запослених; за изградњу до 2.000 квадрата – најмање један кран, у последњих десет година изграђено најмање 8.000 квадрата и минимум 30 запослених.
За изградњу нешто већег објекта, на пример до 5.000 квадрата, понуђач мора имати најмање два крана, 12.000 изграђених квадрата и 80 запослених; за изградњу до 10.000 квадрата – четири крана, изграђених 20.000 квадрата и 120 запослених; до 50.000 квадрата – шест кранова, исто толико изграђених квадрата у претходних десет година и 210 запослених, а ко жели да добије посао на изградњи објекта од 100.000 квадратних метара, мора да поседује најмање осам кранова, да је у последњих десет година изградио најмање 80.000 квадратних метара и да има најмање 280 запослених.
Свака општина у Србији мора да направи регистар, односно базу података о инвеститорима који су добили грађевинску дозволу, што би се, по садашњој процени, могло завршити до октобра. Онај ко одлучи да купи стан моћи ће на интернету да пронађе податке о томе шта је инвеститор раније градио, где и шта тренутно ради, од локације до спратности зграде и броја станова, све до тога да ли има неких неизмирених дуговања.
Таква сазнања умногоме ће определити купца стана за одређеног инвеститора, а, с друге стране, проредиће се и њихов број, на чему су годинама инсистирали у удружењима грађевинара. Секретар Удружења у Привредној комори Војводине Жарко Чађеновић каже да су се управо грађевинци највише залагали за то да се међу инвеститорима повуче црта, тражећи, осим лиценце, и да положе гаранцију у вредности објекта који ће градити јер не само што су купци некретнина остајали и без пара и без станова већ су понекад и подизвођачи, због прекида радова, остајали кратких рукава.
Сада када сваки град и општина буду имали увид у регистар инвеститора, који неће ни моћи добити грађевинску дозволу за изградњу уколико нису уписани у регистар, купци станова биће заштићени на одговарајући начин. На локалним самоуправама је да се технички опреме за тај посао и да почну да прикупљају и ажурирају податке о инвеститорима са свога подручја.
Одређено је, између осталог, да понуђач који жели да конкурише за извођење радова на објектима високоградње мора имати, за изградњу 800 квадрата, најмање један скип или мањи кран у власништву и најмање 20 запослених; за изградњу до 2.000 квадрата – најмање један кран, у последњих десет година изграђено најмање 8.000 квадрата и минимум 30 запослених.
За изградњу нешто већег објекта, на пример до 5.000 квадрата, понуђач мора имати најмање два крана, 12.000 изграђених квадрата и 80 запослених; за изградњу до 10.000 квадрата – четири крана, изграђених 20.000 квадрата и 120 запослених; до 50.000 квадрата – шест кранова, исто толико изграђених квадрата у претходних десет година и 210 запослених, а ко жели да добије посао на изградњи објекта од 100.000 квадратних метара, мора да поседује најмање осам кранова, да је у последњих десет година изградио најмање 80.000 квадратних метара и да има најмање 280 запослених.
Dodaj komentar