Kome predsednik Srbije obećava kule i gradove

Prošle nedelje Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu, izjavio je da je ''budžet Srbije toliko prazan da on ne vidi način na koji se može popuniti''!

Izjava gospodina Lisovolika, pretpostavljamo, došla je kao reakcija na tragikomične izjave srpskog predsednika Borisa Tadića da je Srbija lider u Evropi u gradnji mostova (!) i da će Srbija u narednih 17 godina uložiti 22 milijarde evra u izgradnju mostova i puteva!

Ali, upozorenje gospodina Lisovolika kao da nije stiglo do ušiju srpskog predsednika. Njemu, čini se, niko nije rekao da je srpski budžet kao suva drenovina. U privatnom susretu sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovim, koji vodi politiku sličnu Tadićevoj, srpski predsednik nas je obavestio, saopštenjem koje su prenele državne agencije, da je sklopio ugovor sa bugarskim predsednikom vlade da Srbija učestvuje u izgradnji nuklearke u ovoj državi, i da će za pet odsto vlasništva uložiti 350 miliona evra!

 

Naši neka gledaju

 

Međudržavne ugovore zaključuju vlade tih država, a obavezno ih ratifikuju parlamenti. Za Borisa Tadića to ne važi. Njemu je važno da obeća, da se pohvali, šepuri.

Ulog od 350 miliona evra i nije velika para za njegove stranačke pljačkaše, a i kada bi srpski predsednik (čije se bogatstvo procenjuje na oko dve milijarde evra neoporezovanog novca, koji se nalazi na računima inostranih banaka), hteo da odreši kesu, povraćajem otetog novca omogućio bi da nekoliko stotina hiljada građana Srbije, koji su na ivici života i smrti, prežive njegovu despotiju.

I dok se razmeće milijardama evra koje namerava da, kako je rekao, u narednih 17 godina uloži u gradnju mostova i putne mreže, podanicima jasno stavlja do znanja da najmanje toliko namerava još da - vlada Srbijom!

Ko je Tadićev Albert Šper?

Poznato je da su srpska građevinska preduzeća, a samo u Beogradu ih je bilo više od dvadeset, širom sveta gradila najveće brane, najduže autostrade i mostove, danas na prosjačkom štapu. Zato nam Kinezi nude da izgrade most, ali da ga podignu njihovi radnici!

Na konkursima srpske građevinske firme ne mogu ni u Srbiji da dobiju nijedan posao, nemaju mehanizaciju, nisu kreditno sposobne.

Glavni neimar u Srbiji je i dalje Ljubiša Buha Čume, penzionisani auto-limar, kriminalac iz Surčina koji je, priznanjem da je ubio na desetine ljudi, dobio status zaštićenog lažnog svedoka u procesu ubicama Zorana Đinđića. Ovaj priprosti kriminalac je pre dva meseca, na gradilištu autoputa na Koridoru 10, ošamario ministra za infrastrukturu, vremešnog socijalistu Milutina Mrkonjića! Vlasti su, a Mrkonjićev partijski drug je ministar policije, ovo shvatile kao malo šamaranje među prijateljima!

Srpske građane već nekoliko meseci ministar Mlađan Dinkić zamlaćuje obećanjem o pomoći zaposlenima u državnom sektoru jednokratom isplatom od trideset ili pedeset evra!

Sramotno i čudovišno deluje kada srpska vlada svojim podanicima najavljuje da će ih umilostiviti jednokratnom isplatom od tri do pet hiljada dinara!

 

Kad ustane raja

 

Upućeni, međutim, tvrde da ni tih para nema u budžetu. Naprotiv, penzionerima se sprema crni petak. Vlada je saopštila da će penzije isplatiti delom iz budžeta, delom na ''drugi način''. Koji je to ''drugi način'', osim štampanjem para! Ili novim zaduženjem, koje predsednik Tadić najavljuje kao hrabar potez njegove vlade da se zaduži u svetu - do gornje crte!

Ekonomisti vape iz sveg glasa da je Srbija već dužna preko deset milijardi evra, da su krediti dospeli do otplate i iznose trećinu bruto nacionalnog proizvoda Srbije!

Tadićeva vlastela, u liku Mlađana Dinkića, obećavala je građanima besplatne akcije vredne preko hiljadu evra. Za njihov upis i apele građanima da ih ne odbiju, iz budžeta Srbije gospodin Dinkić potrošio je milione evra. Obećanje građanima gospodin Dinkić dao je u ime Vlade Srbije, čiji je on ministar za ekonomiju.

Opet prevara, javna, drska, bezočna, nekažnjena. To može samo u zemlji Srbiji, jer je njen predsednik Boris Tadić, čovek koji se pokazao kao patološki lažov, a ništa manje iza njega ne zaostaju ni njegovi ministri.

Sasvim je moguće da će istu laž pokušati da prodaju i ove jeseni, ako ustane sirotinja raja.

- Statistički, mi smo izašli iz ekonomske krize, ali u naredne tri godine nećemo bolje živeti - obavestio nas je ovih dana gospodin vidoviti Mirko Cvetković, statista u ulozi predsednika srpske vlade! Ovo reče i ostade živ. Tadićevi seizi, kao da se utrkuju ko će od njih reći veću glupost, koja prija uhu njihovog Gospodara.

Srbija nema investicija, i tone u živo blato.

Nikom u svetu nije jasno da stranim kompanijama, koje su u svetu na lošem glasu, koje su se dokazale kao surovi eksploatatori, koje ne poštuju radnička prava, srpska vlada preko Mlađana Dinkića poklanja od dve do deset hiljada evra za svakog zaposlenog radnika iz Srbije! Pa je tako južnokorejska kompanija JURA, koja je uzela od siromašnog srpskog budžeta nekoliko miliona evra, odmah otpustila radnike za čije zaposlenje je uzela pare!

Sada je dobila šansu i u Nišu da, navodno, u ovom gradu zaposli 1.500 radnika. Za svakog će dobiti po pet hiljada evra! Provizija za Mlađana Dinkića i njegovu bandu se podrazumeva!

Sa oko 300 miliona evra Srbija je pomogla i torinsku fabriku automobila da pokuša da izađe iz krize.

 

Ne plaća ni svoju zaštitu

 

Mlađan Dinkić nekoliko godina pljačka srpski budžet sklapajući iz godine u godinu posao stoleća sa italijanskom fabrikom automobila Fijat. Kao da se Kragujevčani ne sećaju da se već dve decenije italijanska fabrika kurva sa kragujevačkom, pljačkajući srpsku fabriku, na lak i bestidan način, uz pomoć korumpirane vlastele Srbije.

U dokumentaciji su izveštaji o pokušajima saradnje Fijata i Zastave dugi dve decenije.

List Borba je u broju od 24. marta 1992. godine, na primer, objavio tekst pod naslovom "Spas iz Torina"', u kojem se u nadnaslovu navodi da u kragujevačkoj Zastavi "očekuju da se konačno definišu odnosi sa italijanskim kolosom Fijatom."

Kakav će budući odnos partnera biti još se ne zna, jer mnogo toga, ili gotovo sve, zavisi od italijanskog proizvođača, što će reći od njegove rešenosti da odreši kesu - navod se u podnaslovu teksta.

List Politika piše - "Fijat definitivno neće Zastavu". Navodeći da se u pismu iz Torina ističe da su se oni opredelili za saradnju sa Rusima.

Iz ovakvog, dve decenije dugog, pregovaranja i saradnje Fijata i Zastave, Mlađan Dinkić nije izvukao nikakvu pouku. On je odlučio da Italijanima pokloni oko 300 miliona evra, iz srpskog budžeta naravno, uz proviziju za sebe i svoje saradnike. Državni sekretar njegovog ministarstva gospodin Ćirić dobio je stan u centru Rima! U pravno uređenim državama, pala bi vlada nakon objavljivanja ovog skandala, ali za Borisa Tadića svaka pljačka je oproštena!

Da se vratimo, ipak, najavi srpske vlade da će penzije isplatiti delom iz budžeta, a delom na "drugi način". Da li Srbija, od jeseni, može da isplaćuje penzije?

Od javnosti se prikriva istina da Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, za oko 60 hiljada zaposlenih, deset godina ne plaća doprinose za invalidsko-penziono osiguranje! Para u budžetu za tu važnu stavku u rashodima ovo ministarstva - nema!

Kada odu u penziju, policijskim službenicima se retroaktivno uplaćuje radni staž. Dva puta godišnje Vlada Srbije, rebalansima budžeta, pronalazi sredstva da uplati doprinose za one koji odlaze u penziju. Svake godine oko dve hiljade zaposlenih koji dobiju rešenje o penzionisanju, čekaju i po godinu dana da im bivša firma poveće radni staž, i da počnu da primaju penziju. Veliki broj bivših policajaca i ne dočeka dan primanja prve penzije!

Može li diktator da vlada Srbijom, kada ne plaća ni "ministarstva sile"?

Osim Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je u punom rasulu, bez mogućnosti zanavljanja voznog parka, uvođenja novih informacionih tehnologija, opreme i odeće za policijske službenike, ni u Vojsci Srbije stanje nije bolje. Tačnije rečeno, Vojska Srbije više ne daje znake života!

Poslednji ministar vojni, Dragan Šuntanovac, sa svojom pljačkaškom družinom rasturio je Vojsku Srbije, opljačkao njenu imovinu, rasprodao municiju i naoružanje...

Sumanuta najava ministra Šuntanovca da će krajem ove godine Vojska Srbije postati profesionalna, bez regrutnog sastava, odnosno obaveznog služenja vojnog roka, dakle armija plaćenih vojnika i oficira, deluje realno isto kao priča srpskog predsednika, a ministrovog kuma, da će Srbija uložiti 22 milijarde evra u izgradnju saobraćajne infrastrukture.

 

Tegleća marva

 

Srpski predsednik naučio je svoje partijske sledbenike da što više lažu i na taj način obesmisle svaki vid života u ovoj zemlji.

Na koga se u svetu danas oslanja srpski predsednik u realizaciji svojih obećanih kula i gradova?

Do pre samo dva meseca on je bio spreman da smakne svakog ko dovede u pitanje njegov "put bez alternative", put evroatlantskih integracija...

Srpski predsednik nije više viđen gost prestonica u kojima se vodi svetska politika. Nemačka kancelarka Angela Merkel, iz čije ruke je primio nagradu kao lider te godine, jasno mu je poručila da Srbija nije u planu za prijem u Evropsku uniju! U to gospodin Tadić nije hteo da poveruje, pa je krenuo u Brisel, da tamo traži svoju pravdu. Iš, iš, rekli su mu.

Ni to nije dovoljno Borisu Tadiću. On je u svojim očima i dalje važan čovek na Balkanu. On zna da sigurno neće sa Rusijom, da Evropska unija neće sa njim, ali će im on vratiti milo za drago. On će Tursku da dovede na Balkan. Uz proviziju! Za inat Briselu, Parizu, Berlinu...

Ovo su, nema sumnje, poslednji meseci Borisa Tadića na vlasti. Uveren je da ga niko ne može oterati sa vlasti, jer ima mnogo novca, okružen je ljudima, svojim momcima, koji takođe imaju puno novca, i spreman je da služi interesima Vlade SAD, da se povija i da im proda građane kao tegleću marvu. Ali, Vašington više ne želi Borisa Tadića i njegovu kamarilu.