Мошти 42 свеца у Саборном храму Бањалучком
Изјавио је то "Гласу Српске" протојереј ставрофор и старјешина храма Ратко Радујковић.
- На моје велико задовољство, током прошлогодишњег боравка у СAД, упознао сам великог вјерника и човјека из наших крајева, односно Санског Моста, Бранка Зеца, који већ 25 година живи и ради у Њујорку. Том приликом ми је обећао да ће нашем храму поклонити нешто што је од непроцјењиве вриједности, што је и учинио. Нисам могао вјеровати када је казао да је ријеч о моштима светаца - истакао је Радујковић.
Према његовим ријечима, Бранко Зец је вишеструки поклоник Свете земље, грчких и руских православних светиња, који је на овим светим мјестима поклањао велике дарове, а заузврат је добијао мошти светаца.
- У том послу сакупљања моштију имао је велику помоћ пријатеља Игора Рељића, поријеклом из Србије, који је нашем храму поклонио честице крста на које је распет Исус Христ, као и мошти светог Николаја Жичког Велимировића, те светог Прохора Пчињског. Свака од 42 мошти има свој сертификат којим се потврђује њено поријекло, али и вјеродостојност - појаснио је Радујковић.
Мошти светаца су прошле младе недјеље уз пригодне пјесме и молитве представљене јавности, па су вјерници имали прилику први пут да их виде и да им се поклоне.
- Ови свети остаци тренутно су постављени у моштаник или кивот у олтару Храма Христа Спаситеља, а сви који буду жељели да се поклоне моштима светих моћи ће то да учине сваки дан у времену од седам ујутро до 21 час. Ове мошти су чудотворне, и није ријеткост да се молитве и жеље изречене над њима обистине и услише - казао је Радујковић.
Радујковић је додао да су ове мошти доказ божанске моћи и да су се на овај начин обистиниле ријечи Господа да тијела светаца неће видјети труљење и пропадање.
- Од апостолских времена па до данас, Бог је славио своје светитеље који су живјели вишим духовним животом. Постојање ових моштију иде у прилог тој чињеници - објаснио је Радујковић.
Остаци
Дио остатака некадашњег Саборног храма Свете тројице, који је порушен 1941. за вријеме Другог свјетског рата, налази се у кругу новоизграђеног Храма Христа Спаситеља.
- Остатке старе цркве, које сачињавају стубови, капители, базе, дио крстова, планирамо да уградимо у порту новог саборног храма. Ове дијелове смо љубоморно чували све до данас јер никада нисмо изгубили наду да ћемо саградити нову светињу која ће свједочити о времену рушења и градње - рекао је протојереј Радујковић.



