Kulturno nasleđe pred vratima Uneska
|
Unesko je 2003. godine procenio da je nematerijalno kulturno nasleđe deo narodnog stvaralaštva i da je potrebno da bude zaštićeno od globalizacije i nestajanja. U takozvano neopipljivo nasleđe ubraja se običaj, jezik, muzika ili zanat, autentičan za zemlju.
Naša skupština je nedavno usvojila ovu Uneskovu konvenciju i tako otvorila vrata da se tipične srpske tekovine kandiduju za listu svetske baštine. O tome šta su tipične srpske tekovine nematerijalnog kulturnog blaga pored svima znane slave ili krsnog imena i grnčarije, razgovaramo sa etnologom Sašom Srećkovićem, višim kustosom u Etnografskom muzeju.
- Naša najkarakterističnija tekovina jeste slava. Slede narodna predanja, usmena narodna književnost, kao što su epovi i lirska poezija. Zlakuška grnčarija i opančarski zanat takođe su specifičnosti u Srbiji. Bunjevački običaj dužijanca (poslednji otkos žita koji ilustruje duh vegetacije), zatim vlaška magija, kao što su rusalje, takođe spadaju u ovu kategoriju. Ne treba zaboraviti ni kultove ili sveta mesta, npr. kult svete Petke, pa pokladu, verovanje u vile i vampire... Kod nas maltene svaki kraj ima neki svoj lokalni kult, te je veoma široka lepeza njihove moguće zaštite - objašnjava Saša Srećković.
O tome šta konkretno znači zaštita nematerijalne baštine, Srećković
ističe da je osnovno da se neki običaji obnove jer se mnogi od njih
odavno ne praktikuju ili se praktikuju sporadično.
- Biće tu sigurno mnogo posla ‘povuci-potegni’, ali naš je cilj da
zaboravljene običaje i verovanja obnovimo u lokalnoj autentičnoj formi.
Projekat kandidature koordiniraju Ministarstvo kulture i Uneskova
kancelarija pri SMIPU-u. Uskoro treba da bude formiran komitet za
nematerijalnu baštinu. Etnografski muzej će biti matična ustanova za
inventar nematerijalne baštine u Srbiji, a ustanova za programe i
edukacije biće Muzej „Staro selo Sirogojno“ - dodaje kustos.
Rok za podnošenje kandidature zavisi od toga kada će biti oformljen
komitet i kojom dinamikom će etnolozi voditi istraživanje. Procedura o
prihvatanju kandidature u Unesku traje nekoliko meseci.
U ovom trenutku, naši etnolozi smatraju da je važno imati što više
„kandidata“ jer kaskamo za susedstvom koje je još pre nekoliko godina
usvojilo ovu Uneskovu konvenciju i već u svetsku kulturnu nematerijalnu
baštinu uvrstilo mnoga svoja nadaleko čuvena dobra, kao što su fešta
„Svetog Vlaha“, zaštitnika Dubrovnika, klapsko pevanje, slavonski kulen,
paška čipka, lički sir škripavac, lončarstvo iz severozapadne Hrvatske i
slavonski bećarac. Naši susedi su zaštitili i specifična narečja na
svom podneblju, kao što je govor Huma na Sutli, žminjski govor i ikavski
dijalekat.
- U kategoriju remek-dela svetske nematerijalne baštine, Bugarska je
odavno upisala nestinare (one koji hodaju po žaru za majski praznik).
Oko tanga su se „otimali“ Urugvaj, Španija, Argentina i Maroko, ali je
Unesko presudio da je čuveni ples nastao u Buenos Ajresu i da može da
bude samo argentinski. U Japanu i Južnoj Koreji zaštićeni su neki vidovi
narodnog pozorišta i rituala za njih vezanih - navodi naš sagovornik i
skreće pažnju da se na listi Uneska mogu naći i čitavi prostori, poput
jednog marokanskog suka odnosno trgovačkog centra, što je od koristi za
ekonomski razvoj kraja.
Uslovi za nominaciju na Uneskovu listu su veoma oštri. Podrazumevaju da
ne samo narodna blaga imaju izuzetnu vrednost, već da su ukorenjena
kulturna tradicija, da afirmišu kulturni identitet... Zato etnolozi
očekuju da bi pre svih, krsna slava i zlakuška grnčarija mogle biti
nominovane na listu nematerijalne baštine čovečanstva.