Kada je zec naučio da koristi čoveka

Predstava „Urban rabits“ delo je završne godine 21. generacije studenata francuskog nacionalnog centra za cirkusku umetnost. Okuplja petnaest izvođača koji igraju, muziciraju, izvode cirkuske veštine, dramske segmente… Oni su, sa rediteljem Arpadom Šilingom, imali turneju po Evropi koju završavaju nastupom u Beogradu 31 jula, zatim 1, 2, 4, 5. i 6. avgusta (21) na Ušću.

Jelena Janković, urednik programa u „Jugokoncertu“, kaže da je reč o nesvakidašnjoj muzičko-cirkuskoj predstavi, svojevrsnom spektaklu. „Predstava je satkana od virtuoznih akrobatsko izvođačkih veština, dramskih segmenata, muzike koja se izvodi uživo… Muzika i priča su svojevrsno vezivno tkivo između bravuroznih nastupa sa i na raznim spravama. Kada je o tekstualnom delu reč, naravno, imaćemo titlove sa prevodom. No, u tom kolopletu akrobatike, virtuoznosti, muzike…sve odiše osećajnošću i duhovitošću mada priče koje su utkane u predstavu nisu ni površne, ni lagane. Bazirane su na stvarima koje čine život, na međuljudskim odnosima, a svaka od njih je detalj, događaj iz života nekog od izvođača, dakle autentična.“

Upravo po jednoj od priča je predstava dobila i ime. Biljana Zdravković kaže da je Arpad Šiling predstavu nazvao po priči jednog akrobate u kojoj je prepoznao kako je životinja, pametno, iskoristila čoveka. „Jedan umetnik iz trupe se jedne večeri pomalo pripit biciklom vraćao kući. U nekom trenutku pred njega je istrčao zec, natrenutak zastao, osvrnuo se oko sebe a zatim nastavio da trči ispred bicikla na kome je gorela lampica, odnosno osvetljenje. U trenutku kad mu je to odgovaralo, što je bilo blizu umetnikove kuće, zeka je skrenuo u šumu. Prethodno se osvrnuo ka mladiću kao da mu se zahvaljuje za osvetljenje na putu.“

U programu predstave Arpad Šiling navodi:“Tog zeca smatram prvim urbanim zecom, jer je životinja naučila da koristi čoveka“. A o svom pristupu radi i ovoj predstavi napominje: „Tražim nepredvidivo…želja mi je da srušim barijere između posmatrača i glumca, a glumac treba da proživi isti rizik kao hodač po žici.“
Sofi Barde kaže da je fenomen tog, tzv. novog cirkusa u Francuskoj prisutan od pre 30 godina, odnosno od kada je tradicionalni cirkus počeo da zamire i da se gubi. Po njenim rečima u toj visokoškolskoj ustanovi, Nacionalnom centru za cirkusku umetnost izučavaju se akrobatske veštine, muzika, pozorišna umetnost, a prisutan je i podatak da se više od 300 hiljada amatera interesuje za tu umetnost.

„Urban rabits“ po rečima reditelja Arpada Šilinga, kako se između ostalog može videti u programu, predstavlja mozaik čitavog niza pojava i pitanja kojima se bavi savremeno društvo. Povezujući različite priče u jedinstveni cirkuski i umetnički izraz predstava se bavi osnovnim egzistencijalnim pitanjima urbanog čoveka.
Zanimljivost po sebi je spisak izvođača sa njihovim ulogama. Tako recimo uz ime Remi Benarda stoji „točak – saksofon“, uz Damjana Droana „trambolina, gitara, perkusijeaaaaa“, uz Benoa Fošije „točak sa sprlom, kontrabas“, uz Metje Gari „kineski jarbol, bubnjevi, harmonika“, uz Odri Luve „vazdušna kolevka, perkusije“, uz Vasil Tasevskog „sferni točak, sopran saksofon“, uz Žulit Tavert „akrobacije na podu, tuba“…