Svi zločini Ramuša Haradinaja
|
Sumnja se da je Haradinaj po komandnoj odgovornosti kriv za smrt najmanje 500 civila u operativnoj zoni Dukađini
Za Ramušom Haradinajem, bivšim zapovednikom OVK, već šest godina na snazi je poternica srpskog pravosuđa jer se, pored zločina za koje se tereti u Hagu, pominje i kao osumnjičeni u predmetima koji se vode u Srbiji. Označen je kao nalogodavac za zločin nad svatovskom kolonom kod Đakovice, a njegovo ime vezuje se i za trgovinu ljudskim organima.
Kao zapovednik operativne zone Dukađini, Haradinaj je, prema spisima Tužilaštva za ratne zločine, odgovoran za smrt najmanje 500 civila koji su stradali u Peći, Đakovici, Dečanima, Istoku i drugim gradovima u toj zoni. Na ovoj teritoriji civili su ubijani, proterivani ili su završili u logorima, a postupci se vode u više odvojenih istraga.
Haradinaj je prvookrivljeni u istrazi za zločin u hotelu „Paštrik” u Đakovici. Prema podacima iz istrage, 12. juna 1999. godine, Haradinaj je u sobu hotela uveo tada maloletnu Romkinju G. T., koja je tog dana trebalo da se uda. Posle nekoliko udaraca po glavi i telu, bivši kosovski premijer, kako se navodi u istražnim spisima, silovao je ovu devojku.
Maloletnu nevestu, dodaje se u istražnim spisima, u hotelskoj sobi silovao je prvo Haradinaj, a zatim i svi ostali pripadnici OVK. Iživljavali su se nad njom neprekidno dva dana, sve do 14. juna, kada su je pustili na slobodu.
Osnovano se sumnja da je okrivljeni Haradinaj, u svojstvu komandanta Glavnog štaba OVK za Metohiju, ubio više osoba i naređivao ubistva, protivzakonita zatvaranja, mučenja, nečovečna postupanja, silovanja, nanošenja telesnih povreda nealbanskom stanovništvu.
Pripadnici OVK su 12. juna 1999. godine oko podne u blizini fabrike „Edmin Duraku”, zaustavili svatovsku kolonu u kojoj je bilo 11 Roma. Prvo su ih zatvorili u portirnicu fabrike, gde su ih držali oko četiri sata. Kundacima i nogama tukli su po glavi i celom telu Z. LJ. i G. Z. jer su im se ovi obratili na srpskom jeziku.
Oko 18 časova, Hoda Hekuran, jedan od pripadnika OVK, pozvao je Haradinaja radio-vezom, a on je naredio da se svi zarobljenici prebace u podrum hotela „Paštrik”, što je i urađeno.
Haradinaj je, navodi se u zahtevu za istragu, naredio da se u podrumima tog hotela osnuje improvizovani zatvor u koji su, njemu podređeni Arben Škupi zvani Zifa, Anton Lekaj, koji je u Srbiji pravnosnažno osuđen na 13 godina zatvora, Besim Bestražemi zvani Rambo, Šaban Azemi Rifat Ukšinaj i drugi nepoznati pripadnici OVK, dovodili i zatvarali civile nealbanske nacionalnosti.
Po naredbi Haradinaja, civili su tri dana mučeni i seksualno zlostavljani posle čega su neke od njih Albanci odveli do obale reke Erenik u blizini klanice „Agimi” gde su ih streljali. U međuvremenu, 13. juna ujutro, pripadnici OVK su uhvatili i u podrum doveli i Srbina Radeta Gagovića i još jednog Roma – M. K.
U noći između 13. i 14 juna Haradinajevi sledbenici i njegovi podređeni silovali su dvojicu zarobljenika muškog pola. Arben Škupi je zarobljenom Srbinu odsekao desno uvo, a potom ga ugurao u usta drugom zarobljeniku, nateravši ga da ga pojede. Arben Škupi je kleštima čupao nokte G. Z, dok su ostali noževima ubadali zatvorenike, sekući im delove tela i gaseći cigarete po njima.
Sutradan, Arben Škupi saopštava zatvorenicima da će po naređenju Ramuša Haradinaja biti streljani. Odvode ih potom do mesta „Grofa Coftinave”, u blizini klanice „Agimi”. Tu su streljani Bajram Krasnići, Zvezdan Ljušaj, Rade Gagović i Ređa Šalja. Bedri Šalja, iskoristio je nepažnju pripadnika OVK i pobegao.