Za dva meseca odluka o zahtevima za legalizaciju

Izuzetno smo zadovoljni brojem ljudi koji su podneli zahteve za legalizaciju u svim gradovima u Srbiji. Odziv je zaista preko naših očekivanja. Ilustracije radi, poslednjeg dana isteka roka samo u prestonici podneto je čak 110.000 zahteva, dok je u Užicu to učinjeno za 95 odsto nelegalno sagrađenih objekata - kaže Aleksandra Damjanović, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja.

Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, saopštio je juče da je na području Vojvodine podneto ukupno 135.650 prijava.
Oni koji su podneli kompletnu dokumentaciju i čiji se objekat može legalizovati, biće obavešteni o visini naknade koju plaćaju u roku od 60 dana, posle čega ubrzo dobijaju i rešenje o upotrebnoj i građevinskoj dozvoli. S druge strane, od onih koji nisu podneli kompletnu dokumentaciju, nadležni iz opština i gradova u roku od 60 dana tražiće dopunu. Međutim, ukoliko podnosilac u roku ne dostavi potrebna dokumenta, zahtev za legalizaciju biće odbačen, a objekat srušen.
U Ministarstvu kažu da postoje i objekti koji sasvim sigurno neće biti legalizovani.
- To su oni koji su građeni na klizištima i močvarnom tlu, zatim oni koji su izgrađeni na infrastrukturnim koridorima, kao i površinama namenjenim za izgradnju objekata od javnog interesa. To su i objekti koji se nalaze u zoni zaštite prirodnih i kulturnih dobara, ali i oni kod kojih nisu poštovani propisi u pogledu međusobne udaljenosti i visine - objašnjava Damjanovićeva.

Prema njenim rečima, zakon je predvideo pravo na umanjenje naknade za 60 odsto za objekte do 100 kvadratnih metara, koje su njihovi vlasnici izgradili za rešavanje svog stambenog pitanja, i pod uslovom da nemaju drugu nepokretnost.
- Gradovi i opštine su sami odlučivali o visini naknade, kao i o ostalim pogodnostima. Prema našim saznanjima, svi su dali popuste koji se kreću od 20 do 50 odsto, i kod svih postoji mogućnost plaćanja na rate - kaže Damjanovićeva.
Prema njenim rečima, grad Beograd predvideo je jednu od pogodnosti koju bi, kako kaže, trebalo da slede i ostale opštine i gradovi, a u pitanju je umanjenje naknade za objekte sekundarne infrastrukture (vodovod, kanalizacija, putevi) čiju su izgradnju finansirali sami građani.