Dve banje za četiri gosta

Zima nije sezona za banjski turizam, ali ni u to doba odavno se nije desilo da se gosti u Mataruškoj Banji mogu na prste prebrojati. Trenutno ih je u hotelu „Termal“ četvoro iako je cena pansiona oko dve hiljade dinara, a u Bogutovačkoj Banji hotel „Mineral“ je do proleća zatvoren. I, tako, u dve banje samo četiri gosta. Za Novu godinu ih je bilo pedesetak, za Osmi mart dvadesetak... Da nevolja bude veća, prošla sezona okončana je sa padom posete od tridesetak odsto u odnosu na 2008. godinu. Tako, ni proteklog leta nije bilo gužve pa se gost u mataruškom hotelu „Termal“ takoreći u „monaškoj tišini“ može dobro naspavati, ali ne i zabaviti.

Stoga se mnogi ovde sa žaljenjem prisećaju starih dobrih vremena. Albume starih Kraljevčana, predratne gradske gospode poput bogatih trgovaca, industrijalaca, oficira…, obavezno su krasile i fotografije sa izleta u Mataruškoj Banji. Još tada je ova banja bila mesto za izlazak i zabavu, a tek osamdesetih godina… Bila je to, takoreći, navika mlađih, naročito motorizovanih Kraljevčana da gotovo svake večeri „skoknu“ do banje, do „Termala“, gde se naročito praznikom ili vikendom čekalo na praznu stolicu.

– Standard građana je osnovni razlog, a i epidemija gripa i sva ta gromoglasna kampanja. Ni sam ne znam kako se snalazimo da opstanemo i, evo, punom snagom, taman kao da je sve normalno, pripremamo se za narednu sezonu – kaže za „Politiku“ Slavoljub Čubrić, direktor Prirodnog lečilišta Mataruška i Bogutovačka banja.

Direktor Čubrić nam još objašnjava da se ni sa cenom ne može biti konkurentno u odnosu na banje iz, recimo, susednih zemalja.

– Ovde zbog skupih energenata samo grejanje i struja banjskog hotela „Termal“ od oko 240 ležajeva i drugih objekata dnevno koštaju oko stotinu hiljada dinara. U ovoj krizi država je najmanje pomogla turizmu, visoka je stopa PDV-a od 18 odsto za hranu pa smo mi prošle godine platili oko devet miliona dinara PDV-a. Zatim, besmisleno je što se plaća boravišna taksa, jer je, primera radi, prošle godine na ime te takse odavde državi uplaćeno oko milion dinara, a bukvalno nikada se ni „žuta banka“ nije vratila. Lečilište, takođe, godišnje poznati SOKOJ i Organizacija proizvođača fonografa duže sa oko deset hiljada evra pa dolazimo u paradoksalnu situaciju da ako hoćeš gostu da omogućiš komfor, recimo, radio i TV u sobi, budeš i te kako „kažnjen“, odnosno to te papreno košta... – ističe Čubrić.

On, ipak, negira da su pomenute teškoće u poslovanju razlog za dvanaest puta odlaganu prodaju ovih banja, odnosno Prirodnog lečilišta Mataruška i Bogutovačka banja. Istina, dodaje da budući vlasnik ne može brzo računati na profit i zaradu bez ulaganja. To, naravno, podrazumeva i povećanje korišćenja kapaciteta najmanje za dvostruko koje je sada na godišnjem nivou oko trideset odsto.