Vlada u ekonomskom nesaglasju

Srbiji je potreban kontinuirani godišnji rast od barem pet ili šest procenata, ako hoćemo da idemo napred - poručio je vodećim srpskim političarima i ekonomistima premijer Srbije Mirko Cvetković, otvarajući ovogodišnji Kopaonik biznis forum, tokom kojeg će se u naredna tri dana raspravljati o tome kako pozicionirati Srbiju u vremenu posle krize. Cvetković je apostrofirao da se iz ekonomskih pokazatelja ne može zaključiti da li je Srbija već izašla iz krize, ali da ima dovoljno podataka koji daju osnova za pozitivno gledanje na budućnost, kao što je rast izvoza u dva meseca iznad 30 odsto.
Međutim, iako je ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila da skup na Kopaoniku voli zato što se učesnici tu okupljaju zajedno, a ne jedni protiv drugih, pokazalo se da u samoj Vladi postoji više suprotnosti nego sloge u pogledu na ekonomsku politiku. Tako je premijer izjavio da je uz realni rast zarada od 0,2 odsto i penzija od 3,3 odsto u prošloj godini, kupovna moć stanovništva očuvana, dok je ministar ekonomije Mlađan Dinkić naglasio da duboko veruje da je standard građana opao. Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin je, da bi ilustrovao sporost u tranziciji, naveo performanse srpske privrede 1989. godine i danas, što je Dinkić okarakterisao kao poređenje baba i žaba, dok se Dragutinovićeva suprotstavila Dinkićevoj ideji da se od septembra dižu plate u javnom sektoru, istovremeno se založivši za viši PDV, čemu se ministar ekonomije protivi. Dinkić se u sebi nesvojstvenom maniru ovog puta ogradio od komentarisanja deviznog kursa (inače se zalagao za jače intervencije Narodne banke Srbije), ali je zato guverner Radovan Jelašić prisutne na skupu podsetio na izraelsko zakonsko pravilo da svako ko predloži da bi neki izdatak trebalo povećati, mora da kaže i odakle bi obezbedio sredstva za to. Samo nekoliko minuta ranije Dinkić je upravo poentirao stavom da bi plate morale da se povećaju što bi, po njemu, doprinelo rastu tražnje i time oporavku privrede. Jelašić se i na ovo osvrnuo, ocenivši upravo tekuću potrošnju kao najveći izazov i dodavši da nas "vraćanje na prekomernu potrošnju baziranu na platama, penzijama, kreditima i javnoj potrošnji, može dovesti do grčkog scenarija". "Dokazano je da je mnogo lakše povećati plate i penzije, nego izgraditi 10 kilometara autoputa", rekao je guverner.
Ipak, svi govornici su se složili u jednom, da je osnovni cilj Srbije preorijentacija privrede ka izvozu, budući da u nacionalnom dohotku samo 28 odsto čini izvoz, dok 72 procenta zavisi od domaće tražnje.
Cvetković je ocenio da je padom BDP od 2,8 odsto Srbija u krizi bolje prošla od zemalja regiona, te da će se prema proceni MMF-a brže i oporaviti od njih, u oba slučaja s izuzetkom Makedonije. On je istakao da nas "najviše muči to što je dinar izgubio vrednost tokom 2009," a kao ključne izazove nabrojao nezaposlenost, pad tražnje, makroekonomsku stabilnost i privrednu aktivnost.