Зборник Матице српске за ликовне уметности

Међутим, последња два броја потврђују да је могуће сакупити довољно квалитетних радова за издавање обимне научне публикације која би излазила једном годишње. Уосталом, брижљиви одабир аутора и темељан рад увек су добра потврда настојања институције да поред сталних активности (истраживачки рад), одржи висок ниво издавачке делатности.  То се види по садржају новог броја Зборника, у коме поједини прилози представљају праве монографске студије. Конципиран као публикација коју чине текстови и архивска грађа од средњовековног раздобља до периода модерне, Зборник обухвата различите теме из историје уметности. На самом почетку, Јулијана Стевановић пише о портретима светитеља и идејном програму олтара катедрале св. Трипуна у Котору. У тексту “Манастир Трескавац у 15. веку и програм зидног сликарства наоса цркве Богородичиног Успења” Светлана Смолчић-Макуљевић на основу изворне грађе (турски дефтери) тумачи особености иконографског програма сликарства наоса.
У чланку под насловом “Новооткривене фреске и мермерни ктиторски натпис из 1425. године у цркви Св. Николе у Горњој Шаторњи“, Радомир Петровић образлаже закључке до којих је дошао након обављених сликарско-конзерваторских радова (тачно презиме ктитора, иконографска и стилска сродност олтарских слика са фрескама у манастиру Манасија). Мирослава Костић говори о цртежу са насловне стране “Историје” Јована Рајића, рад Јакова Орфелина, водећег мајстора каснобарокног еклектицизма. У опсежној студији “Патронаштво митрополита Павла Ненадовића” Бојана Ибрајтер-Газибара пише о једном од највећих мецена српске уметности 18. века.
У наставку Зборника, Душан Шкорић говори о Лазару Сердановићу, мање познатом сликару из друге половине 18. века. Аутор посебну пажњу поклања Сердановићевом раду на иконостасу цркве Св. Николе у Миклушевцима. У тексту “Културни трансфер у доба просветитељства - Орфелин, “Калиграфија” и реформа српских основних школа” Владимир Симић прати пут реформи образовања у Карловачкој митрополији, али и значај интелектуалаца на рецепцију тих реформи. Ирена Зарић пише о иконостасу цркве Свете Тројице у Извору код Босилеграда, као и особеностима олтарске преграде током 19. века.