A mami - glavna premija

Prema nezvaničnim informacijama, 2009. godine je u nagradnoj igri "osvojila" glavnu premiju: trosoban opremljen stan, letovanje i automobil "pežo 407". To je izlicitirala za 40.296 dinara. Policija tako, po nalogu Specijalnog tužilaštva, ispituje prošlogodišnje sumnjive dodele vozila i stanova, a dosad je uzeto 68 automobila i šest stanova, od kojih su tri zapečaćena.
Zahtev za sprovođenje istrage zasad je baziran na periodu od 18. januara do 25. februara 2010. godine, a po svoj prilici uskoro će uslediti zahtev za proširenje koji bi obuhvatio i prošlu godinu. Ispitujući ulogu svih dosad uhapšenih, došlo se do podataka da su se osumnjičene Marijana Mijanović i Milica Mirić našle među srećnim "dobitnicama" vozila "pežo 206" u nagradnoj igri koja je emitovana na Televiziji Pink. Marijanina najniža jedinstvena ponuda za novi četvorotočkaš iznosila je 3.354 dinara, a Miličina 7.484 dinara.
Zasad, istraga je pronašla dokaze za 20 automobila i tri stana, a od osumnjičenih upravo je Marijana najviše puta stupala u kontakt sa navodnim dobitnicima. Prema dosadašnjim podacima, pronašla je sedmoro ljudi. Interesantno je da su u pet slučajeva Marijana i "dobitnik" sedeli u "pežou 206", koji je ona "izlicitirala" 2009. godine. Vozilo bi bilo parkirano ispred zgrade u kojoj je Bećirić iznajmio stan, a emisiju bi pratili sa portabl televizora.
Ova grupa koju je, kako tvrdi tužilaštvo, organizovao Bećirić, učestvovala je u nagradnim igrama koje su se prikazivale na RTS i TV Pinku: "RTS licitacija", "Grand licitacija" i "Grand auto". Ukupna vrednost dosad otkrivene prevare je skoro 41 milion dinara. Ove nagradne igre organizovala je Državna lutrija Srbije, ali kako se ističe, niko od zaposlenih u ovoj instituciji, niti u RTS i Pinku nije osumnjičen.
- U nameri da sebi pribave korist, lažnim prikazivanjem činjenica, svesni da je njihovo delo zabranjeno, doveli su u zabludu odgovorne u Državnoj lutriji Srbije - piše u zahtevu za sprovođenje istrage.
Ceo sistem, tačnije softverski program, tvrdi se da je osmislio Bećirić. Uz ovaj program i 20 umreženih kompjutera, povezanih sa 200 mobilnih telefona, on je, piše u zahtevu, izračunavao najmanju jedinstvenu ponudu na osnovu suma poslatih u SMS tokom igre. Time je lažno prikazivano da se radi o više učesnika. Pri tom je prikrivano da koristi matematički pretpostavljeni niz, koji je dopunjavan korišćenjem velikog broja SIM kartica i mobilnih telefona.
Tehničku i softversku opremu uz pomoć koje je uticao na izmenu stvarnog dobitnika smestio je u iznajmljenom stanu na Novom Beogradu. Nekoliko minuta pre završetka svake pojedine licitacije, Bećirić ili neko ko je bio u stanu pozvao bi lažnog dobitnika i diktirao mu neophodne podatke. Cilj je bio da "dobitnik" ima nformacije pre nego što ga pozove voditelj iz TV studija.
Kad bi se završilo sa ovim delom posla, angažovanom dobitniku su predavali telefon sa karticom sa koje je poslata najniža ponuda. Ukoliko se radilo o automobilima, davali su im od 100 do 500 evra, a cifra za stanove je bila veća do 1.500 evra.