Rusija je zemlja žena

Iako je, već po tradiciji, cveće danas trostruko skuplje nego inače, praksa da se poklanja ženama za njihov praznik, nije izneverena. Ulicama Moskve danas je bilo gotovo nemoguće proći od cveća i paketa. Gotovo da bi se sa sigurnošću moglo reći da nema tog muškarca u Rusiji koji današnji dan nije počeo čestitanjem praznika preko telefona svim poznanicama koje neće stići da obiđe u toku dana, jer Osmi mart je ovde jedan od najznačajnijih praznika koji se obeležava od 1918. godine, a od 1965. je neradni dan.

„To je laki, radosni prolećni praznik”, rekao je Vladimir Putin ističući da za pravu ravnopravnost žena mora još mnogo da se uradi. Ipak, dodao je on, kod žena će se „uvek ceniti ono što imaju samo one – nežnost, ljupkost, privlačnost”.

Rusija je danas država žena – prema statistici, ima ih za oko deset miliona više nego muškaraca, pa zato one voze tramvaje, vozove, rade kao moleri, lepe tapete, čiste sneg… ali su i obrazovanije – od ukupnog broja žena čak 62 procenta ima visoko obrazovanje dok je kod muškaraca taj procenat samo 50. Mladu generaciju – ne samo u kući, već i na fakultetima, vaspitava i obrazuje lepši pol – među profesorima i predavačima na svim nivoima obrazovanja, ima ih više od polovine, a u medicini čak 80 posto. U malom biznisu ih je takođe više nego muškaraca – oko 65 posto.

Ipak, kad se govori o ženama, a posebno poslednjih godina, zbog „bele kuge”, ističe se da je glavni zadatak žene bio i ostao da bude majka. U SSSR-u su majke sa mnogo dece nagrađivane državnim nagradama „Materinska slava” i „Materinska hrabrost”, a danas ih nagrađuju ordenom „Roditeljska slava”. Sve te nagrade ruske majke su i te kako zaslužile jer su njihove obaveze daleko veće nego u ostalom delu sveta… One najčešće same gaje i vaspitavaju decu. Muškaraca ne samo da ima manje, nego im je životni vek kraći nego ženama, rano umiru, više nego žene stradaju u saobraćajnim nesrećama, a ne treba zanemariti ni tradicionalnu rusku bolest – alkoholizam.

Zato ruska majka, pored toga što mora da odgaji, treba i da vaspita u sinu muškarca, što, bez oca, nije nimalo lako. Neretko će se u ovom delu sveta čuti primedbe da žene – majke, tetke i bake, uče dečake da poštuju, da slušaju i daruju ženu, ali zaboravljaju da u njima odgaje i veoma važnu crtu muškosti, koja im kasnije često nedostaje. Muškarac će vam u gradskom prevozu vrlo često ustupiti mesto, nikad vas neće gurnuti ili povrediti na ulici, dok sa ženama to već nije slučaj. Na ulicama ruskih gradova često ćete videti muškarce koji ženi pomažu ne samo da ponese teži teret, nego joj nose i žensku torbicu. I još buket cveća bez koga nema sastanka. A ako ste slučajno svedok svađe ili žešće rasprave između muškarca i žene na ulici, onda je sasvim sigurno, žena agresivnija.

Žena je ta koja nosi najveći teret u životu ruske porodice, pa je logično da je to čini, ponekad, i pomalo muškobanjastom. Ali snaga ruske žene nije samo u tome što je stub porodice ili veliki profesionalac na poslu, već i u njihovoj lepoti. Ruske lepotice počele su da osvajaju svet još početkom XX veka za vreme prvih ruskih sezona koje je u Parizu organizovao Sergej Đagiljev. Zahvaljujući lepoti i ženstvenosti ruskih manekenki u Evropi u prvim godinama emigracije, posle Oktobarske revolucije, postao je (i ostao) moderan slovenski tip lepote. Ruskinja Natalija Vođanova jedna je od najpoznatijih svetskih manekenki danas.
Ruske žene su i najpoznatije balerine na svetu, i operske pevačice, i kosmonauti, i oficiri ruske armije – više od 110.000 žena danas nosi epolete, neke čak i generalske. Na nižim položajima ih je daleko više. I služe ne samo u mirnim delovima zemlje, već i na Severnom Kavkazu, gde se i danas svakodnevno gine.