Srbija uputila zahtev za izručenje Ejupa Ganića

Molba sa obimnom sudskom dokumentacijom upućena je Velikoj Britaniji radi predaje Ganića (64) Višem sudu u Beogradu u cilju dovršenja krivičnog postupka koji se protiv njega vodi u Srbiji.

Britanski sud odredio je da Srbija molbu za izručenje Ganića i prateću sudsku dokumentaciju treba da dostavi do 7. aprila. Ganić je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitrou u Londonu na osnovu poternice koju je za njim i još 18 osoba iz BiH, Srbija raspisala zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu, 3. maja 1992. godine.

Srpski pravosudni organi pokrenuli su istragu protiv Ganića decembra 2008. godine zbog sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno sporazumu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.

 Rešenjem o sprovođenju istrage, Ganiću se stavljaju na teret tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.

Ganić je rođen u Srbiji, kod Novog Pazara. U politiku je ušao kao član Predsedništva Stranke reformskih snaga BiH, u Predsedništvo BiH izabran je 1990. godine, a na početku rata (1992) bio je predsednik Kriznog štaba BiH.

Kao član Predsedništva BiH i potpredsednik Federacije BiH Ganić je 23. jula 1996. doputovao u prvu zvaničnu posetu SR Jugoslaviji posle rata, gde je razgovarao sa zvaničnicima SRJ i sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, na čiji poziv je i došao u Beograd.

Funkciju predsednika Federacije BiH obavljao je i od 28. decembra 1999. do 28. februara 2001. Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte potvrdila je 3. juna 2004. da Tribunal u Hagu vodi istragu protiv Ejupa Ganića.