Mafija bez granica

Najnovija vest o Darku Šariću glasi: seo u privatni helikopter, odleteo do Tivta ili Golubovaca, ukrcao se u privatni avion i nestao u pravcu Švajcarske. Švajcarci ćute, čemu inače nisu skloni u ovakvim dramatičnim i nervoznim okolnostima, pa nam preostaje samo da se upitamo da li to podgoričke "Vijesti" puštaju još jednu nepotvrđenu hipotezu u opštoj neprijatnoj atmosferi stvorenoj oko ovog planetarnog trgovca kokainom. Sve su to stvari koje se dadu lako proveriti kod kontrole letenja, u registrima vazduhoplova i kod pogranične policije. Pogranična policija Crne Gore, međutim, nagađa da je Šarić pobegao nekim drugim putem. Kojim? Preko Hrvatske, Italije, Albanije, Kosova? Barem tih dobro razrađenih (i dobro podmazanih) puteva ima. Kokain, kažu u Briselu, u Evropu sve češće dolazi kroz Jadransko more: manje kontrola, saradnici voljni da zarade nešto, nevladine organizacije poput "Sacra corone" sa dobro uhodanim putevima šverca prema severu (još iz vremena kada su cigarete bile unosna roba) i sa još bolje uhodanim vezama Tamo Gde Treba.

SVEDOK OPTUŽBE: Ratko Knežević

"RESURSI" ZA BEŽANJE: "Helikopter" i "privatni avion" na stranu, Darko Šarić sigurno ima dovoljno para da sebi nabavi i prave lažne dokumente i da plati kome treba da zažmuri. Kad smo kod dokumenata: slovačke se vlasti upravo čudom čude da odakle Darku Šariću njihov pasoš i državljanstvo, sve za tren oka i bez mnogo pitanja. Oženio se čovek Slovakinjom, pa eto. A državljanstvo Srbije, pitaju u Narodnoj skupštini (još pre garde i himne)? Onda nastaje očekivano dosadno prebacivanje vrućeg (i sve hladnijeg) krompira: vi ste mu ga dali, onda, 2005. kad ste bili na vlasti; a vi ste mu izdali novu ličnu kartu; a kako da mu ne izdamo, kad ste mu vi već dali državljanstvo? Itd. Tu bi trebalo biti oprezan, nije zgoreg: po zakonu je Šarić imao nekakvo pravo na državljanstvo Srbije, koje se inače daje dosta liberalno; sve ostalo je prirodan tok stvari – kad jednom imate državljanstvo.

A u ponedeljak uveče, Čedomir Jovanović pustio je u opticaj još jednog crva: da je, kaže, "izvesni visoki funkcioner MUP-a Srbije" putovao sa Šarićem nedavno u turističkom smislu. Na pitanje Jugoslava Ćosića da ko bi to bio, Čedomir nije odgovorio. Nadamo se samo da je o tome obavestio kabinet ministra Dačića pre nego što je otišao na televiziju; nadamo se još više da će i nas upoznati sa identitetom tog gospodina, što jedva čekamo. MUP ćuti, što možemo i da razumemo, ali neće moći dugo: taj neki "visoki funkcioner" ili jeste, ili nije putovao sa Šarićem. Ili je Čedomir naseo, pa se zaleteo. Ni on neće moći dugo da ćuti. Neće moći ni Švajcarci, ama ni Crnogorci: toliki čovek, pa da nestane netragom.

Kad su tolike pare u pitanju – a velike su – svašta je moguće. Neko ko je u poslove, ugostiteljstvo, nekretnine, poljoprivredu, a možda i u helikoptere i avione itd. uložio tolike pare, taj je uložio neke pare i u osiguranje resursa za skrivanje i bežanje, jer ionako živi od nedostatka dokaza. Da li mu je slovački pasoš bio jedini rezervni? Teško: znamo prethodne slučajeve. Ako čovek stekne lažne papire (najbolje na ime postojećeg lica); ako rukuje isključivo gotovinom; ako živi skromno i ne ističe se kao dr David Dabić; ako prekine sve veze s prethodnim životom, naročito telefonske – taj će se skrivati jako dugo. A još ako ima dobre veze sa Kolumbijom... osim ako ga oni ne otpišu kao nepotreban rizik, što se takođe događalo.

DUVANSKI PUT: S druge strane, u Zagrebu, odbrana optuženih za dvostruko ubistvo Pukanića i Franića pre godinu i po dana izvela je kao svog prvog svedoka Ratka Kneževića. Strategija odbrane jasna je od početka, dosledna je i usmerena više na nagađanje o mogućim inspiratorima i naručiocima tog zločina, nego na neposredne interese klijenata sa optuženičke klupe. Ratko Knežević bio je upravo u takvoj funkciji. Dva dana je prepričavao ono što je bio čuo iz druge ili treće ruke, a na istu poznatu temu: Pukanića je, kaže, garant ubila duvanska mafija, Milo i Cane. Zašto? Zbog tekstova iz 2001. i zbog iskaza datom tužiocu Šelziju iz Barija 2002, a na istu temu: šverc cigareta iz devedesetih. Ti tekstovi su, veli Knežević, bili "filigranski precizni": ima tu tajnih telefonskih brojeva i brojeva tajnih računa; registarskih oznaka aviona itd. Naravno da su ti tekstovi u "Nacionalu" (u proleće 2001) bili precizni: podatke su dobili iz stanice CIA u Beogradu, preko tadašnjeg ambasadora SAD u svim našim zemljama, Bila Montgomerija, a donosio ih je Daniel Eskobar. Uz dužno poštovanje za koleginice i kolege iz "Nacionala" i njihovo istraživačko novinarstvo, takvi podaci mogu se dobiti samo od neke jače obaveštajne službe. Uostalom, oni se nisu potrudili ni da provere na koga se ti avioni vode; mi u "Vremenu" jesmo. Lin i Bil Montgomeri su inače bili lični i teniski prijatelji Ive Pukanića i na stalnoj telefonskoj vezi s njim tokom afere "Duhanska mafija" u kritično vreme, početkom 2001. Ali, sve je to odavno poznato, još iz maja 2001, kada smo o celoj toj aferi pisali naveliko.