Наградити Србију бржим путем до статуса кандидата

 Састанак у главном граду Босне и Херцеговине одржаће се почетком јуна и биће на нивоу министара спољних послова ЕУ и држава Западног Балкана, а врло је вероватно да ће и представници Сједињених Држава, Русије и Турске бити позвани да узму учешће на појединим деловима састанка.
У документу, који су саставили италијански и шпански шефови дипломатије Франко Фратини и Мигуел Анхел Моратинос, као разлози сазивања конференције наводе се обележавање дестогодишњице Загребачког самита, на којем су државе региона добиле европску перспективу, те усвајање Сарајевске декларације у којој би требало да се потврди „да ће све земље региона, када испуне све тражене критеријуме, постати интегрални део ЕУ“. Такође, намера двојице шефова дипломатија је да се у тој декларацији нађе по један параграф за сваку земљу, у којем би се констатовало где је та земља у процесу европских интеграција и који су циљеви ЕУ.
Тако се за Србију каже да је потребно што пре донети одлуку о ратификацији ССП-а и убрзати процедуру за давање статуса кандидата Србији; за Хрватску се изражава нада да би могла да заврши преговоре о чланству до краја ове године; за Македонију се изражава нада да ће она врло брзо добити датум за почетак преговора о чланству у ЕУ; у случају Албаније и Црне Горе, Европска комисија се позива да правовремено изради и преда мишљење Савету ЕУ о спремности за статус кандидата; за Босну и Херцеговину је циљ да се оспособи да може да настави свој напредак ка ЕУ и да што пре добије визну либерализацију; Косову се гарантује подршка за економски и друштвено-политички развој и чврста европска перспектива.
У другом припремном документу Фратини и Моратинос су користили врло умерен речник о проширењу, водећи рачуна о томе да не иритирају превише чланице ЕУ које имају врло резервисан став према даљем темпу проширења Уније, попут Немачке, Холандије, Данске, Белгије а у доброј мери и Француске. Први знак „скромности“ циљева Сарајевске конференције показује ниво састанка. За разлику од Загребачког самита, на којем су учествовали шефови држава и влада ЕУ, у Сарајеву ће бити велики успех ако дођу сви министри спољних послова ЕУ. Други знак „помирљивости“ у односу на чланице ЕУ скептичне према проширењу је експлицитни став Мадрида и Рима да није потребно давати нова обећања западнобалканским државама. На крају се закључује да су Италија и Шпанија против прављења пакета држава Западног Балкана које би заједно ушле у ЕУ, као што је био случај с централно-источним европским земљама 2004. године.