Tanka plata, a debeo račun

Nesrazmera između plata i cena je takva, žali se ona, da jednostavno mora da se štedi u samoposluzi. A da bi se „uklopila“ stalno kalkuliše: šta je jeftinije, gde kupiti, čega se odreći... Jovanovićeva se sa svojom porodicom potpuno uklapa u profil prosečnosti, po primanjima i rashodima.
A taj prosek je, kako kaže statistika iz januara, plata od jedva 30.000 dinara. Odnosno, plata koja je u startu za oko pet hiljada dinara manja čak i od troškova iz zvanične prosečne potrošačke korpe. Ljudi su zato prinuđeni da štede na svemu, pa i na hrani, a to je i najveći izdatak u domaćinstvu na koji, i po statistici, zajedno sa pićem, ode 42 odsto plate.
U pokretu potrošača Srbije imaju, međutim, računicu koja se razlikuje od statističara.
- Izdaci za hranu i bezalkoholna pića u potrošačkoj korpi u Srbiji iznose i do 60 odsto, što je ubedljivo najveća stavka u kućnom budžetu - kažu u Pokretu potrošača Srbije. - U razvijenijim zemljama na ove troškove odlazi između 10 i 20 odsto plate. Redosled troškova naših domaćinstava je potom ovakav: stanovanje, struja, voda, prevoz...
Zbog manjih primanja, većina građana odrekla se južnog voća i kupuju mahom jabuke, jer njihov džep to može da podmiri. Manje se pazare grickalice, namazi, voćni sokovi, slatkiši...
- U prodajnim objektima „Jabuke“, ali i naših SOS marketa, potrošači pazare samo što im je neohodno, prate šta je na akciji - kaže Milena Radulović, direktor marketinga „Jabuke“. - Kriza je očigledna, kupovna moć opada. Pazari u trgovinama najbolji su pokazatelji da je sve više nezaposlenih, a da i oni koji rade, primaju sve manje plate.
I u Pokretu potrošača, i trgovci, a i obični kupci se slažu: kupuje se na akcijama u megamarketima, u korpu se stavljaju namirnice manje poznatih robnih marki, jer se tako uštedi.
U startu smo samo za „pokriće“ osnovnih mesečnih namirnica već u minusu. Da bi domaćinstvo normalno živelo, prema trenutnim troškovima, neophodna je bar još jedna plata, reći će svaka domaćica. Ali, ekonomisti kažu i mnogo više. Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, ističe da su za normalno funkcionisanje domaćinstva potrebna bar tri srpska proseka, nešto manje od oko 1.000 evra mesečno.
Slabljenje dinara i drastično povećanje cena pod kontrolom države nepovoljno utiču na životni standard građana. Zato, ekonomski analitičari predviđaju da će ove godine kupovna moć stanovništva opasti za oko osam odsto u odnosu na 2009.
Prosečna plata u Srbiji i pre najavljenog talasa poskupljenja bila je dovoljna samo za preživljavanje. Usled očekivanog daljeg pada kupovne moći, građani će, prema rečima Saše Đogovića, u ovoj godini imati samo za najneophodnije lične potrebe.
- Pažnja će biti okrenuta egzistencijalnim potrebama, najpre, kupovini hrane, i to one osnovne, kao što su hleb, ulje, brašno, mleko, testenine - smatra Đogović. - Namirnice, poput mesa, manje će biti u potrošačkoj korpi. Trajna potrošna dobra - nameštaj, bela tehnika manje će se kupovati.