Brisel - nasmejana raskrsnica Evrope

Veliki trg u srcu grada je stecište gostiju sa svih meridijana a u svetu arhitekture i umetnosti poznat je kao najdragocenija arhitektonska celina u Evropi

Ako se kaže da svi putevi vode u večni grad Rim, slobodno se može reći da je Brisel raskrsnica Evrope.

Put kroz čarobne ulice pune briselskih malih čuda koja bude sva čula, ali i iziskuju pare dostojne sedišta “evropske dvadestsedmorke“.

Sa Centralne stanice, izgrađene samo dvesta metara ispod Kraljevske palate, grabimo krivudavim ulicama ka Velikom trgu, stecištu gostiju sa svih meridijana. Smešten je u srcu grada, u svetu arhitekture i umetnosti, poznat kao najdragocenija arhitektonska celina u Evropi, a uz njegov sjaj idu i prelepe okolne ulice. Plene onako načičkane prodavnicama suvenira, čuvene belgijske čipke, tu je arhivsko pivo u litarskim flašama čija cena seže i do 20 evra za litar, te mnogobrojni restorani iz kojih se širi miris specijaliteta raznih kuhinja, a najviše francuske. Hiljadugodišnje pozlate

Trg je okružen arhitektonskim lepotama - Gradskom većnicom, Kraljevim dvorom iz 16. veka, tu je i crkva Notre-Dame du Sablon iz 14. veka, velelepna katedrala Sv. Gudul iz 12. Veka, pa sledi niz drevnih zgrada obasjanih hiljadugodišnjom pozlatom na fasadama i kupolama raznih epoha i stilova. Fascinirani lepotom i otmenošću nestvarnih građevina, zaboravljate vreme, i u nedogled možete posmatrati virtuozne detalje dok stojite na pločnicima Trga, po kojima su još od 17. veka ponosno koračali vitezovi. Možda je ovo jedno od najlepših mesta na svetu.

Na tom bajkovitom gradskom trgu nije izostala fešta oličena u naizmeničnom osvetljavanju tih fasada u već tradicionalnoj božićnoj igri “muzike i senki”. Svetlost dopire do njih u obliku zvezdica, cvetova, ptica, srca, krugova, koji se pomeraju u ritmu. Zajedno i u tonu sa njima sijaju jelke i lampe postavljene na pločnik u središtu trga. Sve to netremice gledate kao pravu predstavu na velikoj sceni drevnog pozorišta. A, lepota nesvakidašnja, ali i pompezne i opuštajuće melodije cvrkuta ptica, predstavljaju pravi raj za uši. I usred tog kraljevskog trga, za katolički Božić postavljena je i improvizovana štala sa prizorom rođenja Hristovog.

Ova idilična atmosfera sjajno je mesto da slavite život, praznik, ljubav i svaki uspeh. Ako odlučite da sednete u neki obližnji eksluzivni restoran, pab ili tradicionalnu kafanu, možete imati dva problema. Prvi je pronaći slobodno mesto u lokalu koji vas vraća vekovima unazad, a drugi, koji lokal odabrati i na koji sprat otići, kako bi kroz srednjovekovne prozore posmatrali svu tu novogodišnju atmosferu platinastog sjaja. Mi smo otišli u za mnoge nezaobilaznu, vekovnu i tradicionalnu kafanu “La roy” iliti “Kralj”.

Ulazak u nju donosi novo iskustvo. Brojni gosti žagore u dupke punoj kafani gde dominiraju ručno napravljen inventar iz prošlih vremena, nacionalna pića i domaćinski ambijent iz 17. veka. Posetioci i ne skrivaju osećaj užitka koji im pruža patina ambijenta. Uz dobro piće i hranu, poželećete da zaustavite vreme, i da iz misli izvučete sve one koje volite i stavite pokraj prozora s pogledom na kraljevski Veliki trg i sneg koji upotpunjuje briselsku bajku.

Od davnina, belgijska prestonica je zemlja piva i čokolade. Verovali ili ne, ali na ulicama grada se oseća miris čokolade i starog piva jedinstvenog ukusa, kojeg ima čak 1.000 vrsta. Pivce za živce na izobilje pivopijama, i svako može da nađe ono “sebi po meri”. Za one s malo blažim ukusom za pivo, postoje voćna piva kriek koja imaju slatkasti ukus i ne “drmaju”. I kuvano pivo

Mirisi raznih pića i specijaliteta šire se iz usnulo prelepih restorana, ponekih i sa živom muzikom, i obaveznom rezervacijom i mesec dana unapred. A potom neizbežan i neodoljiv miris čokolada iz mnoštva prodavnica. Kada se svom tom “parfemu” dodaju jarke boje velikog asortimana svežeg cveća, voća, povrća, ribe, školjki, jastoga, sa tezgica restorana i prodavnica, zatim sjaj novogodišnjih lampiona, prskalica i pokojeg vatrometa u vidu zvezda padalica, uživanju nema kraja.

U Brisel, kako čujete po jezicima kojim govore oko vas, došli su ljudi iz celog sveta, svih vera i tonova tena. Ima i siromašnih, i prosjaka, ali čini vam se i milion onih obučenih u skupa crna odela, zavaljenih u fine kože najnovijih automobila.

Praznik ne bi bio to što jeste da Belgijanci ne izađu sa svojim tezgama i ponude kuvano pivo, pa onda specijalitete domaće kuhinje i kojekave poslastice, a uz kobasice tu su i puževi i žabe. Čitava zabava zove se “Zadovoljstva zime” iliti “Plezir d iver”, a dočekaće vas i ako u februaru skoknete do Brisela, što je sada lako kada nema viza, uz pomoć evrića, naravno. I usred “Plezir d iver” pomalo vašarska atmosfera, ali s puno mere i topline. Ali kao i svuda kada se slavi, i u sedištu EU ima i onih dobro “zagrejanih” nakon više krigli žestokog kuvanog piva.

Za avanturiste koji ogladne, a ne bi da dugo provode vreme u zatvorenim prostorijama, idealno mesto za jelo je na ulici, gde su smeštene “bašte” prepunih restorana ispred kojih su drvene tezge pune sveže ribe, rakova, školjki i sosova… Sve može da se kupi i “za poneti”, a za one koji vole plodove mora preporučujemo jelo pripremljeno od različitih vrsta kuvanih dagnji, čuveni moules marier. Iako postoje grejači u baštama, ipak u zimsko doba radije svi potraže utočište u lokalu, koji je dobio posebno božićno i novogodišnje “ruho”. Rakovi i jastozi posebno deluju zamamno…

Ali, ako imate malo novca u džepu, u prodavnicama pred zatvaranje možete kupiti izvanredne sendviče, čija cena tada pada sa 4,5 na samo jedan evro, jer gazde ne žele da jutro osvane s “bajatom” robom. Primamljivo, a pomislili smo kako bi i ovi naši trgovci – evropejci mogli da se toga “sete”, i malo više cene potrošače i njihove pare. Prirodna ljubaznost

Dok šetamo pobočnom ulicom od Velikog trga, veoma nalik na one u primorskim gradićima na Jadranu, tiskaju se oni kojima je do pesme i svirke. U toj zimskoj bajci ulica starog jezgra grada, sa svih strana dopiru zvukovi mandolina, violina, flauta i francuskih šansona u kojima su opevani Brisel i njegovi straduni.

I ne bez razloga, jer na svakom koraku belgijske prestonice možete naići na dragulje evropske baštine i ovog grada, poput katedrale Saint Gudula, Galeries St. Hubert i Grand Placa, pa velelepne stare građevine, otmene prodavnice, spomenike... Sve u svemu, već u prvom susretu sa ovim gradom, postaje vam jasno zašto je Evropska unija odabrala baš Brisel za svoje sedište.

Šetnja ovde nikada nije zamorna, a svima koji ga pohode, vreme je jedina prepreka, uz novac naravno, da sednu u svaki restoran koji mami, uđu u mnogobrojne prodavnice, da malo duže zastanu na vekovima starom pločniku i ponove tumaranje istim, zadivljujućim ulicama. Za razliku od stotinu drugih evropskih gradova, u Briselu ste okruženi neverovatno ljubaznim i nasmejanim ljudima. Pomalo vas može zbuniti i prijatno iznenaditi ta neizveštačena, već prirodna i istinska ljubaznost i srdačnost, koja u okrutnoj Evropi vidno nestaje.

Ovde ćete se osvedočiti i da u Belgiji ljudi zaista vole bicikle. Da napravimo poređenje - devojka bi kod nas, ako neka i vozi bajs, pomislila kako da to čini u štiklama, a u Belgiji i njenoj prestonici, kako da obuje štikle, jer treba da vozi bicikl.

U prodavnicama belgijske prestonice se često nalaze i izložbe slika, skulptura i mnogo šta izrađeno rukama još nepoznatih i nepriznatih slikara, umetnika naivaca iz celog sveta. Mnoga umetnička dela nastaju u toku briselskog hodočašća, na licu mesta.

Jedna od najvećih atrakcija u Briselu je svakako spomenik “Mannekn pis-pis”, koji je pored piva i čokolade najpoznatiji simbol grada, pa ga nismo zaobišli ni mi. U pitanju je statua dečaka koji konstantno piški. Postavljen je na uglu dveju pešačkofrekventnih ulica i simbolizuje hrabrost i slobodu u shvatanjima njegovih davnih stanovnika. O tome zašto je i kako on ovekovečen, postoji nekoliko verzija. Većina veruje da je nekada davno jedan mali dečak, sedeći na grani drveta, ugledao kako prolazi neprijateljska vojska. Nemoćan da ih na drugi način zadrži, počeo je da piški po njima. Stariji ljudi koji su ugledali taj čin, protumačili su ga kao patriotski gest, i od tada je “Pis-pis” postao simbol građanske hrabrosti.

Zimi u ledenom baru ledenog „Ice hotela“ hrana se služi na tanjirima koji su od leda iz reke Torne, koja se nalazi na granici između Švedske i Finske. Los i irvas najčešće su na meniju. Ludo zar ne, ali traži debeli i duboki džep. “Malo” ekstravagantno za balkanska primanja, ali i za brojne turiste koji nezaobilazno zato za ručak isprobaju belgijski pomfrit i vafle.

Kao prilog uz pomfrit možete uzeti neko meso, ali fritese - pomfrit je glavna stvar. I nakon toga nezaobilazni vafli (gaufres), koji se jedu s čokoladom, voćem, hrpom šlaga ili nekim drugim dodacima, a najlepši su sa jagodama pred novogodišnju noć. Ne zaobiđite čarolije srca Evrope, a da biste ostvarili svoje želje, potražite ležeću sirenu od mesinga na Velikom trgu. Kažu, kada je pomilujete ostvarujete i najskrovitije želje, a posebno dame.