Investitori vraćaju placeve
|
Atraktivni plac na beogradskoj Autokomandi nije jedino građevinsko zemljište koje u poslednje vreme investitori vraćaju gradu. Osim „Plenuma” čiji je osnivač MPC holding Petra Matića, raskid ugovora za zakuptražile su još dve kompanije – „Talon konsalting” za pola hektara u novobeogradskom Bloku 58 i preduzeće „Beksim”(koje je otkupilo pravo gradnje od MPC holdinga) za 1,1 hektar u Ulici Vojislava Ilića 143. Direkcija za građevinsko zemljište treba da im vrati najmanje 260 miliona dinara, a grad će za sada ostati bez 50.000 metara kvadratnih poslovno-komercijalnog prostora.
Takav potez investitora, po mnogima, uslovljen ekonomskom krizom i padom tražnje za ovom vrstom nekretnina prema rečima Nenada Bajića, iz Direkcije za građevinsko zemljište, neće ugroziti gradsku kasu.
– Infrastrukturni projekti, koji se finansiraju od naknada, neće biti dovedeni u pitanje. Zemljište se vraća gradu, koji će ponovo raspisati tender i ubrati prihode, a oni mogu biti još i veći – kaže Bajić i dodaje da zakupnine neće biti vraćene, već samo novac od naknade za uređenje zemljišta.
Tako će MPC propertis dobiti osam miliona dinara, od placa na Autokomandi. Na ime naknade za uređenje zemljišta „Beksimu” je već isplaćeno 204 miliona dinara, dok će „Talon konsaltingu” biti vraćeno 44 miliona dinara.
– Do sada je uloženo oko 10 miliona evra. Svako ko je investirao neki novac u pripremu projekta ne odustaje lako i pre se odlučuje na pronalazak partnera pogotovo kada je reč o poslovnom prostoru, čija vrednost opada. Sa druge strane troškovi opremanja i takse su udvostručeni, a dozvole se i dalje dugo čekaju – kažu u „Engel Marini Dorćol”.
Bez obzira na to što su naknade za građevinsko zemljište prošle godine poskupele u dva navrata, Nebojša Nešovanović iz međunarodne konsultantske kuće za nekretnine „King strdž” kaže da to nije odigralo presudnu ulogu i nateralo investitore da odustanu od atraktivnog zemljišta.
– Osnovni razlog je problem sa finansiranjem. Banke sada zahtevaju više kapitala od ulagača. I troškovi pozajmljenih sredstava su viši. Banke podržavaju samo manje projekte dok o izgradnji velikih tržnih centara poput „Delta sitija”, „Ušća” ili neke veće poslovne zgrade nema ni govora – kaže Nešovanović.
Poskupljenje naknada za građevinsko zemljište usporava i podiže cenu gradnje. To će se, prema njegovim rečima, odraziti u narednom periodu jer je tržište zamrlo pa su mnogi projekti došli na granicu isplativosti.