Bolje virus sprečiti nego računar lečiti
|
Baš kao i u realnom životu, potpuna zaštita od virusa ne postoji, ali neki od sledećih saveta mogu pomoći da elektronski ljubimac bude u što boljem zdravstvenom stanju
Nedavni izveštaj kompanije „Kasperski” da je 2009. godina bila najaktivnija do sada, bar što se tiče broja novih računarskih virusa nije iznenadio gotovo nikog. Neslavni trend će se u narednim godinama još intenzivirati, procenjuju stručnjaci.
Sa povećanjem broja računara koji koriste brzu i konstantnu internet konekciju raste i opasnost od kompjuterskih virusa. Baš kao i u realnom životu, potpuna zaštita od virusa ne postoji, ali neki od sledećih saveta mogu pomoći da elektronski ljubimac bude u što boljem zdravstvenom stanju.
– Izbegavajte cirkularna pisma, čak i od osoba koje poznajete. Naizgled bezazlen sadržaj ovih pisama, poput rođendanskih čestitki često sadrži opasne viruse, trojance i crve.
– Imajte u vidu da elektronska pošta može da sadrži viruse iako nema dodatni prilog (atačment).
– Podesite antivirus program da automatski skenira priključene USB fleš diskove.
– Ako se računar, blago rečeno, čudno ponaša, ili ako prijatelji prijave da dobijaju poštu od vas (koju vi, inače, niste poslali) – ovo su mogući pokazatelji da je računar zaražen.
– Obavezno proverite da li je na računaru aktivan zaštitni odnosno „vatreni” zid (firewall). Pomenuta aplikacija sprečava nepropisni ili neželjeni prenos podataka preko lokalne ili globalne mreže.
– Po mogućstvu, preuzimajte sadržaj samo sa proverenih sajtova. Čak i u ovom slučaju budite oprezni, jer se i veliki i provereni sajtovi često nalaze na meti hakera.
– Oprezno sa servisima za slanje instant poruka. Ne primajte automatski fajlove, čak ni od nekog sa vaše liste prijatelja, već samo onda kada znate da ih ta osoba lično šalje.
– Čuvajte odvojeno vaše lične foldere i fajlove od sistemskih. Najbolje bi bilo da čvrsti disk podelite na dve particije od kojih će prva (najčešće označena latiničnim slovom C) biti sistemska, a druga biti skladište za vaše podatke.
– Kreiranje rezervnih kopija para vredi, kažu stručnjaci. Redovno kopirajte vaše podatke, na eksterni čvrsti disk, fleš disk ili DVD. Ukoliko je ukupna veličina vaših podataka relativno mala (manja od jednog gigabajta), a imate brzu internet konekciju, razmislite o onlajn kopiranju, jer mnogi servisi nude besplatnu uslugu do ovog kapaciteta.
– Oprezno sa instaliranjem novih programa. Oni su izvor svih virtuelnih štetočina u više od 90 odsto slučajeva. Programi sadrže takozvani egzekutabilni odnosno izvršni kod, preko koga se virusi najčešće infiltriraju u računar. Iako se u teoriji računar može zaraziti i preko nekog audio, video ili vord fajla, u praksi se ovo mnogo ređe događa.