Kavgadžija bez megdana

Nikad kraće finale, tradicionalne, dvadeset četvrte zaredom, gusanijade pratilo je, inače, oko hiljadu znatiželjnika pristiglih iz okolnih mesta, ali i iz Beograda, Novog Sada, Zrenjanina... Hladno vreme samo je donekle pokvarilo višečasovni ugođaj, jer su glavnom dvoboju prethodile revijalne, uvodne borbe, od kojih su neke trajale i deset minuta. Sa ogromnim nestrpljenjem, uz kiflice koje su pripremile vredne domaćice i čuveno mokrinsko vino i ljutu prepečenicu, očekivala se tuča godine, a megdana, na žalost mnogobrojne publike, skoro da nije ni bilo.
Vlasnik šampionskog pernatog kavgadžije nije krio veliku radost. Ovaj taksista kaže da njegovi mezimci osvajaju treću titulu. I jedini je, kaže, verovao da će njegov mezimac ove zime biti neprikosnoven.
Vigec, da se zna, vuče korene od plemenite sorte - objašnjava, u trijumfalnom zanosu, Nikola Krišan. - Zdrav je, kao dren. Jurio sam mesecima za njim po ledinama oko sela. I po kiši, i po mrazu. Trud se, eto, isplatio. Srećan sam, a kako i ne bih. U našem selu biti najbolji guščar je nešto najvrednije. Primat je u pitanju, poštovanje, mada je, da budem iskren, sve ovo jedna velika razonoda, razbibriga...
Na ovogodišnjoj gusanijadi, svakog vikenda u protekla dva meseca uličnim ringom prodefilovalo je 120 belih boraca, saznajemo od Duška Kovačića, predsednika Udruženja guščara „Belo pero“, inače organizatora ove zanimljive manifestacije.
Meštani i putnici namernici na taj način razbijali su nedeljnu dokolicu. U okviru manifestacije održane su propratne priredbe. Vagani su gusani, a najteži, od 12 kilograma, donet je iz dvorišta Save Terzića, dok zvanično najstariju gusku, koja je prevalila osamnaeasto leto, ima Vasa Perišić. Guščiji svet, inače, živi od osam do 15 godina.